Nadležni organi podneli su od početka godine krivične prijave protiv pet osoba osumnjičenih za nedozvoljen prelazak državne granice i krijumčarenje ljudi, pokazali su podaci Ministarstva unutrašnjih poslova.
Prema podacima do kojih je došao portal Magločistač, od tih pet ljudi dva su državljani Srbije a u jednom slučaju su pronađeni i droga i oružje.
Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) Radoš Đurović ocenio je za Magločistač da ti podaci ukazuju da su krijumčarske mreže u pograničnom pojasu i dalje veoma aktivne, i povezane sa organizovanim kriminalnim grupama koje obezbeđuju logistiku za smeštaj i prevoz iregularnih migranata.
Istovremeno, zbog efikasnijeg nadzora granice, krijumčarenje postaje sve skuplje, pa tako ukupna cena puta od zemlje porekla do neke od država Zapadne Evrope danas dostiže između 16.000 i 20.000 evra.
Za organizaciju putovanja, dodaje on, krijumčari sve češće koriste društvene mreže, dok se plaćanje obavlja u etapama ili preko sistema „Hawala“.
„Na severu Srbije migrante dočekuju vodiči koji ih usmeravaju ka mađarskoj granici ili, u pojedinim slučajevima kod Martonoša, preko reke čamcima“, navodi Đurović.
Sličan trend, prema njegovim rečima, beleži se i na granici sa Hrvatskom, gde je poslednjih meseci povećan broj pokušaja ilegalnih prelazaka granice.
Zbog manjeg broja migranata, krijumčari sve češće pribegavaju iznudama, prevarama i nasilju.
Da je balkanska migrantska ruta danas manje opterećena nego prethodnih godina, ali ne i ugašena, potvrdio je za Magločistač i analitičar Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala Saša Đorđević.
Prema njegovim rečima, Fronteks je tokom prvih pet meseci 2026. godine registrovao oko 3.600 neregularnih prelazaka na balkanskoj ruti, što je za 16 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.
Đorđević ocenjuje da sever Srbije više nije otvoreno krijumčarsko čvorište kakvo je bio 2022. i 2023. godine, kada su u pograničnom pojasu, u šumama, postojali veliki kampovi i oružani sukobi krijumčarskih grupa.
„Policijske akcije i manji broj migranata potisnuli su krijumčarenje iz javnog prostora, ali ga nisu ugasili. Od leta 2025. sever ponovo dobija na značaju zbog blizine Mađarske, jedine zemlje u regionu koja je te godine zabeležila rast neregularnih prelazaka“, kaže on.
Đorđević kaže i da aktivne krijumčarske mreže danas brzo menjaju pravce kretanja prema Mađarskoj i Hrvatskoj, uključujući i rutu preko Bosne i Hercegovine.
„Kada je pravac ka Mađarskoj bio otežan, krijumčari su se okrenuli ka Hrvatskoj preko Bosne i Hercegovine i Rumuniji, dok su od leta 2025. ponovo aktivirali i pravac preko Bugarske. Rute se brzo menjaju, a posledice su više cene, veća zavisnost od krijumčara i veći rizik od nasilja i prevara“, ocenjuje on.
Strane krijumčarske grupe – najčešće avganistanske – organizuju putovanja, finansiranje i prelazak granica, dok lokalni saradnici obezbeđuju prevoz i smeštaj, kaže Đorđević.
Kako je iregularnih migranata manje, krijumčarske grupe, prema njegovim rečima, pokušavaju da nadoknade gubitke iznudama, prevarama i nasiljem, dok se sve češće primenjuje i model u kojem migranti legalno ulaze u zemlje Zapadnog Balkana, a zatim uz pomoć krijumčara nastavljaju put ka Evropskoj uniji.
Rizik za lokalno stanovništvo danas je, prema oceni Đorđevića, manji i uglavnom ograničen na pogranična područja, dok za migrante ostaje visok upravo zbog iznuda, nasilja, prevara i opasnih načina transporta.
Evidentan je manji broj otvorenih oružanih sukoba nego pre nekoliko godina, ali, upozorava Đorđević, slučaj iz okoline Obrenovca iz maja 2026. godine, kada je bilo poginulih i povređenih migranata, pokazuje da opasnost nije nestala.
Đorđević ne očekuje novi migrantski talas razmera iz 2022. i 2023. godine, ali smatra da je moguć povremeno pojačan pritisak na sever Srbije uz nastavak ulazaka preko istočne granice zemlje.
Istovremeno, on upozorava da bi mogli rasti rizici od nasilja, radne i seksualne eksploatacije, posebno sa povećanjem i broja stranih radnika u regionu.
Na buduća migrantska kretanja najviše će uticati sukobi i politička nestabilnost u azijskim i afričkim zemljama porekla, stanje na istočnomediteranskoj migrantskoj ruti, usklađivanje vizne politike država Zapadnog Balkana sa Evropskom unijom, kao i primena pravila kontrole spoljnih granica Evropske unije.
