Doskoro se u goste, kad nemate puno novca, nosila kafa i čokolada, a danas je taj poklon na Balkanu ravan luksuzu, piše BBC News na srpskom.
Samo ove godine konditorski proizvodi u Srbiji su poskupeli za 15,1 odsto, dok je cena kafe porasla za 12,6 odsto, podaci su Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
To je nastavak poskupljenja iz 2024. kada je cena kakaa na svetskom tržištu porasla za 180 odsto, a kafe 70 odsto.
Prevedeno na srpske prodavnice, to znači da za kafu i čokoladu od 300 grama treba izdvojiti i do 1.300 dinara.
„Pakovanje kafe od 200 grama poskupelo je više od 100 dinara, a to je mnogo na mesečnom nivou.
„U našem domaćinstvu potrošimo oko dve takve kese nedeljno”, kaže Dragana Petrović, ljubiteljka kafe za BBC na srpskom.
Pogođene su i zemlje regiona.
U Crnoj Gori, cena kafe je tokom leta porasla za 20 odsto, dok je u Hrvatskoj zabeležen rast od 10 odsto, piše Nova ekonomija.
Cena kafe na međunarodnom tržištu dostigla je najviši nivo u istoriji u 2025. godini.
Šta kažu ugostitelji?
Dragana je primetila i da je kafa u kafićima poskupela od prošle godine.
„Možda 20 ili 30 dinara, ali mi se čini ne nešto previše”, kaže ona.
Ipak, ugostitelji kažu drugačije.
„Ugostiteljski objekti ne reaguju odmah na više nabavne cene”, kaže ugostitelj Dejan Mijailović za BBC na srpskom.
„Ne znači da ako je kafa na tržištu poskupela 20 odsto da će isto toliko poskupeti i u kafićima”, dodaje.
Da li će cena biti povećana „zavisi od toga koliko kafe troši taj lokal, kao i kakvi su prihodi”.
Što je veći promet, „manji su troškovi za neku jedinicu, pa zato mnogi kafići ne podižu cene”.
Ipak, mali lokali su ugroženiji, smatra.
„U cenu jedne šolje kafe ulazi i deo dnevnice za radnika, kao i potrošena električna energija”, dodaje.
Šta kažu kompanije?
Kompanije iz industrije kafe su suočene i sa cenovnim pritiskom kroz rast poreza na kafu, koje država usklađuje s inflacijom, kažu iz Atlantik grupe (Atlantic group).
Konkretne posledice poskupljenja kafe na svetskom tržištu „osetiće se tek u narednom periodu.“
Sirova kafa se u Srbiju uvozi iz Afrike (Ugande i Ruande), Južne Amerike i Azije.
„Kako je Brazil je osnova svih kafa u svetu i sa njom kombinujemo kafe iz drugih zemalja.
„Zato nije moguće jednu zemlju porekla zameniti u potpunosti sa nekom drugom, jer bi to uticalo na ukus i kvalitet naših brendova na koje su potrošači navikli”, objašnjavaju iz grupe u okviru koje su najpoznatiji brendovi u Srbiji .
Šta su uzroci?
Ukratko vremenske prilike, ali i politička zbivanja.
„Zbog suša i oblinih padavina kafa je poskupela na svetskom tržitu, pa i u Srbiji.
„To je uticalo na cene svih proizvoda od kafe u restoranima i kafićima, ali i u marketima”, objašnjava ekonomista Saša Đogović za BBC na srpskom.
I ne samo zbog toga.
„Potražnja je premašila ponudu, što je dovelo do značajnog skoka cena.
„Za samo godinu dana, cena kafe na svetskom tržištu je porasla za više od 100 odsto”, objašnjavaju kažu iz Atlantik grupe u pisanom odgovoru.
Usevi kafe su bili pogođeni ekstremnim vremenskim prilikama.
Cena zrna kafe „arabika“ dostigla je rekordne visine na međunarodnim robnim tržištima u februaru, a tome su doprinele dve godine suša u Brazilu.
Klimatske promene bile su glavni pokretač izuzetno suvih vremenskih perioda iz 2023. godine, rekli su istraživači iz Svetske inicijative za pripisivanje vremenskih uslova.
„Zalihe u Brazilu su ispražnjene preko 90 odsto nekoliko meseci pre nove berbe, a očekivanja su da će i ove godine berba u ovoj zemlji biti slabija zbog dugih sušnih perioda, najdužih od 1981. godine“, objašnjavaju iz Atlantik grupe.
Poslednji rekord za cene kafe postavljen je 1977. godine kada su neobične snežne padavine uništile plantaže u Brazilu.
„Zabrinutost zbog roda 2025. u Brazilu je glavni pokretač“, rekao je ranije za BBC Ole Hansen, šef strategije robe u Sakso banci.
„Tokom avgusta i septembra prošle godine, u Brazilu je zabeležena najgora suša u poslednjih 70 godina, da bi u oktobru usledile obilne kiše, što je izazvalo strah da bi usev u cvetu mogao da propadne.“
Nisu samo brazilske plantaže kafe, koje uglavnom proizvode zrna arabike, pogođene lošim vremenom.
Zalihe robuste će se takođe smanjiti pošto su se plantaže u Vijetnamu, najvećem proizvođaču te sorte, takođe suočile sa sušom i obilnim padavinama.
„Potražnja za ovom robom ostaje visoka, dok se izveštava da su zalihe koje drže proizvođači i pržionice na niskom nivou“, rekla je Fernanda Okada, analitičarka cena kafe u S&P Global Commodity Insights, ranije za BBC.
„Očekuje se da će rastući trend cena kafe potrajati još neko vreme“, dodala je.
Šta sve utiče na cenu sirove kafe na svetskom tržištu
Svetsko tržište još trpi posledice pandemije korona virusa i ratova, naročito na Bliskom istoku i Ukrajini.
„Povećane bezbednosne pretnje izazvane geopolitičkim izazovima u Crvenom moru prisiljavaju brodove da koriste alternativne rute, poput obilaska oko Afrike i Rta Dobre nade, umesto Sueckog kanala.
„Putovanje brodova iz Azije ka Evropi produženo je sa 30 na 90 dana, što značajno povećava troškove transporta i cene sirove kafe“, kažu iz kompanije Atlantik grupa.
Celokupne cene hrane dostigle su rekordne visine posle početka ruske invazije na Ukrajinu krajem februara 2022. godine.
U međuvremenu su one malo opale, ali su i dalje više nego u većem delu poslednjih šest decenija.
Troškovi prevoza, osiguranja i distribucije su porasli, što se reflektuje na maloprodajne cene.
„Era jeftine hrane je prošla.
„Svet mora da se prilagodi ovoj novoj stvarnosti“, kaže Rob Vos, viši naučni saradnik pri Međunarodnom institutu za istraživanje prehrambene politike (IFPRI).
Cena šoljice kafe u Americi raste jer nove carine koje je predsednik Donald Tramp uveo vrše pritisak na vlasnike lokalnih kafića i pekara.
Ipak, Trampove carine ne utiču na cenu kafe u Srbiji, objašnjava ekonomista Đogović.
Kafa kao luksuz?
Draganina penzija je nešto manja od 30.000 dinara, a pakovanje od 200 grama kafe košta oko 400.
„Iako to nije neophodna namirnica, poput hleba ili mleka, ne bih mogla da je se odreknem“ kaže ona.
Kafa je jedna od najtrgovanijih roba, a postoje strahovi da bi, zbog velike potražnje, jednog dana zalihe mogle da presuše.
Svakog dana se popije više od dve milijarde šoljica i za mnoge bi radni dan bio nemoguć bez nje.
„Potrošači menjaju navike i sve više biraju kafu umesto čaja, naročito u Aziji koja je najveće tržište, a to se direktno odražava na dostupnost kafe na svetskom tržištu“, kažu iz Atlantik grupe.
Šta sve ulazi u cenu kafe?
- Sama kafa – cena sirovih zrna zavisi od sorte, porekla i berbe
- Prerada – zrna se prže, melju ili suše (za instant kafu), što zahteva energiju i opremu
- Pakovanje
- Transport – kafa putuje hiljadama kilometara od plantaže do prodavnice, a tu se podrazumeva i skladištenje
- Porezi i carine
- Marža trgovine – marketi i prodavnice dodaju zaradu na cenu proizvođača
- Marketing i brend – cena uključuje reklame, dizajn i imidž poznatih proizvođača
