Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras u Njujorku, na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (GS UN), da Beograd podržava delovanje administracije predsednika SAD Donalda Trampa jer u njegovom radu vidi šansu za uspostavljanje pravednijeg poretka u svetu i odgovornijeg odnosa prema Srbiji.
Na Generalnoj debati u okviru 81. zasedanja GS UN, Vučić je rekao da danas, sa izuzetkom nekoliko zemalja, svi govore i pozivaju se na Povelju UN i na principe „na kojima je bio utemeljen doskora važeći svetski poredak“, a koje su „moćne i velike zemlje brutalno zgazile“.
„Koliko puta ste u prethodna dva dana sa ove govornice mogli da čujete pozive na poštovanje principa međunarodnog javnog prava, posebno kada je u pitanju sukob u Ukrajini? Većina tih zemalja bezobrazno ćuti na činjenicu da su same učestvovale u gaženju Povelje UN, a danas bi da se vrate na te principe kada vide da su moćniji i jači pribegli istim kršenjima koja su one sprovodile dok su bile najmoćnije i najjače“, kazao je Vučić.
Dodao je da „tu misli na sve zemlje koje su priznale jednostrano proklamovanu nezavisnost takozvanog Kosova i bez ikakvog temelja u međunarodno pravnim dokumentima pokušali da otmu 14 odsto teritorije Srbije“.
„Mnogima od vas to zvuči kao davna prošlost, ali rane koje su zadate međunarodnom javnom pravu su sve dublje i teže. Da budemo potpuno precizni, poredak poštovanja Povelje UN i na njoj zasnovanog prava više ne postoji. Srušili su ga oni koji su cepali teritorije drugih zemalja zarad svojih političkih i ekonomskih interesa. Radili su to beskrupulozno, bezobzirno i besramno“, rekao je Vučić.
On je kazao da je napad NATO-a „na Srbiju, malu, ali slobodnu i slobodarsku zemlju, izveden 1999. sa željom da poredak UN, uspostavljen posle Drugog svetskog rata, bude konačno srušen, te da dominacija tada unisonog zapadnog sveta – Amerike i Evrope, bude i formalno i neformalno potvrđena“.
„Znate li koje su zemlje učestvovale u donošenju odluke u Savetu bezbednosti UN o bombardovanju jedne nezavisne i suverene zemlje, koja nije napala nijednu drugu zemlju? Nemojte ni da pokušavate, jer takva odluka nikada nije ni doneta, a da stvari budu još gore, niko nije ni pokušao da je donese. Toliko su bili bahati i moćni da su gazili sve pred sobom. Od administracije Bila Klintona do administracija brojnih evropskih zemalja“, naveo je Vučić.
Dodao je da Srbija „upravo zato podržava delovanje administracije predsednika Donalda Trampa i u njegovom radu vidi šansu za uspostavljanje pravednijeg poretka u svetu i odgovornijeg odnosa prema Srbiji kao bliskom američkom savezniku iz oba svetska rata“.
Vučić je rekao i da se Srbija „podigla kao Feniks iz pepela“ i da danas „svima u svetu svojim primerom pokazuje kako se čuva međunarodni poredak i kako se štiti međunarodno javno pravo“.
„Posledice tog brutalnog napada na Srbiju su velike i naročito vidljive na brojnim ratištima širom sveta, zato što principi više ne postoje. Oni koji su ih jednom pogazili nemaju moralno pravo da o njima govore. Da situacija bude još gora, a licemerje još vidljivije, upravo ti i takvi zauzimaju poziciju vrhovnih učitelja o moralu i svakoj vrsti zaštite vrednosti savremenog sveta“, kazao je Vučić.
On je izjavio da srpski narod ne može da prihvati „povampirenje najstrašnijih duhova prošlosti“, optuživši Hrvatsku da se ponosi nacističkom prošlošću i upotrebom nacističkih slogana i simbola.
„Nama u Srbiji je najteže kada u našem okruženju vidimo ponovno uzdizanje nacizma na pijedestalu društvenih vrednosti, posebno u Hrvatskoj, koja se ponosi i svojom nacističkom prošlošću i upotrebom nacističkih slogana i simbola danas“, rekao je Vučić.
Naveo je da „srpski narod, koji je najviše stradao od nacističke ruke, ne može da prihvati povampirenje najstrašnijih duhova prošlosti odgovornih za smrt stotina hiljada Srba, Jevreja i Roma u monstruoznim koncentracionim logorima poput Jasenovca“.
„Upravo zato, moralne pridike koje slušamo od takvih, za srpski narod i Srbiju potpuno su neprihvatljive“, dodao je Vučić.
Vučić je rekao i da želi da upozori sve zemlje Globalnog juga na trikove kojima se velike sile služe u odnosu sa manjim zemljama.
„Za sve ugovore koje potpisujete sa velikim silama, otvorite četvore oči. Mi smo potpisali Briselski sporazum 2013. godine, u želji da kompromisom rešavamo probleme između Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji. Sve obaveze koje je imala Srbija, ispunjene su, a jedna jedina koju su imali Albanci, o formiranju Zajednice srpskih opština, do dana današnjeg nije. Zanimljivo da je sporazum potvrđen i potpisom EU, ali to ništa nije vredelo“, kazao je.
Dodao je da je kao predsednik Srbije „10 godina suočen sa svim mogućim trikovima i pritiscima“ kako bi odustao od pune implementacije onoga što je potpisano u Briselu.
Vučić je rekao i da je zahvalan „svakoj od 107 država koje nisu priznale jednostranu proglašenu nezavisnost Kosova“.
„Znamo da su mnoge od tih država bile izložene pritiscima i znamo da je čuvanje principijelne pozicije ponekad mnogo teže nego što izgleda sa strane. Hvala vam za doslednost u nepriznavanju nezavisnosti dela teritorije Srbije“, naveo je Vučić.
On je rekao i da se Srbija nalazi na evropskom putu i da će morati još mnogo toga da uradi kako bi postala punopravna članica EU.
„Iako punopravno članstvo u Evropskoj uniji ostaje strateški prioritet, ne možemo da ne primetimo dugotrajni zamor od procesa proširenja, kako među pojedinim državama članicama Unije, tako i među državama kandidatima. Građani Srbije s pravom očekuju jasniju perspektivu i konkretnije rezultate procesa u kojem naša zemlja učestvuje duže od jedne decenije“, kazao je.
Naveo je i da evropski put Srbije „ne znači odricanje od tradicionalnih prijateljstava, zahvaljujući kojima je Beograd jedna od retkih evropskih prestonica iz koje može da se leti direktno u SAD, Kinu i Rusiju.
„Posebnu zahvalnost za podršku tokom pandemije korona virusa, kao i zbog ogromnih ulaganja i investicija u Srbiju, dugujem predsedniku Kine Si Đinpingu, uz nadu da će njegovi razgovori sa predsednikom Trampom biti produktivni i da će doprineti stabilizaciji prilika u svetu“, dodao je.
Vučić je rekao i da Srbija istovremeno neguje veze sa tradicionalnim prijateljima i partnerima u Africi, Aziji i Latinskoj Americi, sa kojima je nedavno u Beogradu obeležila 65. godišnjicu prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja.
On je kazao i da su Ujedinjene nacije možda potrebne svetu više nego ikada, ali da moraju da budu efikasnije, usmerenije i spremnije da se bave pitanjima zbog kojih su stvorene.
„Srbija podržava UN i reformu sistema UN kako bi Organizacija bila efikasnija i više prilagođena realnosti. Zalažemo se za reprezentativniji SB UN, kroz veću zastupljenost zemalja u razvoju, posebno s afričkog kontinenta, kao i kroz inkluzivniju regionalnu predstavljenost i uključivanje dodatne stolice za istočnoevropsku grupu zemalja. Međutim, bez povratka principima oko kojih smo se već dogovorili, ne očekujem da će biti pomaka u pogledu konkretnih rezultata ove Organizacije“, naveo je.
Na Generalnoj debati u okviru 81. zasedanja GS UN, koja traje od 22. do 28. septembra, lideri država govore o globalnim izazovima i prioritetima, a tema je „Obnavljanje poverenja, upravljanje transformacijom: Ujedinjene nacije koje služe svima“.
