Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su se interesi velikih sila oduvek prelamali i lomili na Balkanu, dodajući da je njima problem samostalna i nezavisna Srbija.
„Živimo u nelakim vremenima jer su se interesi velikih sila značajno prelamali na Balkanu i pred Berlinski kongres, posle njega, Austrougarske, Bugarske, svi su deo kolača videli na Balkanu i uvek je predstavljala problem samostalna i nezavisna Srbija, danas nije mnogo drugačije“, rekao je Vučić u Mrkonjić Gradu za televiziju Pink.
Vučić je ocenio da samo zahvaljujući Republici Srpskoj BiH nije priznala nezavisnost Kosova i da to „jedva dočekali i u Sarajevu i u Mostaru“.
„Veoma smo zahvalni RS na bliskosti koju je održala sa nama, pre svega građanima, imamo razloga da im budemo zahvalni. Samo zahvaljujući Srpskoj BiH nije priznala nezavisnost KiM inače bi jedva dočekali i u Sarajevu i Mostaru da to urade“, rekao je Vučić.
Prema njegovoj oceni, „tobožnji“ srpski rodoljubi su ćutali kada se Crna Gora otcepljivala – od odustajanja od pravnog kontinuiteta u odnosu na Saveznu Republiku Jugoslaviju i Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju.
Mi zato „sa Kinezima ne možemo da obeležavamo stvarne diplomatske odnose, zato što oni kažu – Izvinite, odustali ste od pravnog kontinuiteta. Ne možemo mnoge druge stvari da imamo. Zato imamo najgluplje moguće razgovore o sukcesiji i o svemu drugom“, smatra Vučić.
U Mrkonjić Gradu večeras će se održati centralna manifestacija obeležavanju egzodusa Srba iz nekadašnje Republike Srpske Krajine (RSK) i Srba iz bosanske Krajine tokom hrvatske vojne akcije „Oluja“.
Danu sećanja na ubijene i prognane Srbe u Hrvatskoj prisustvovaće Vučić, najviši zvaničnici RS, kao i patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirije.
Vojna akcija „Oluja“ počela je 4. avgusta 1995. godine na području Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije i u njoj je proterano više od 220.000 krajiških Srba.
Na ažuriranoj evidenciji „Veritasa“ nalaze se imena 1.904 poginulih i nestalih Srba tokom i posle „Oluje“, među kojima 1.250 civila.
Među žrtvama je i desetoro dece mlađe od 14 godina i 566 žena, od kojih su oko četiri petine bile starije od 60 godina.
Operacija Oluja se ubraja u jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše Jugoslavije. Kao akciju etničkog čišćenja, operaciju Oluja je okvalifikovao i Međunarodni sud pravde u Hagu, u obrazloženju presude iz februara 2015. godine.
