Na tribini „Šta se gradi, a sta ruši u Beogradu“ govorilo se o tome kako se Beograd menjao u poslednjih deset godina i kako danas izgleda odnos između gradnje, javnog interesa i struke, kao i o tome šta ove promene znače za identitet grada i kvalitet života u njemu.
Vreme je u tekstu: „Deset godina od rušenja u Savamali: Da li je Beograd grad privatnih investitora ili građana?“ preneo da su učesniici tribine govorilii o tome šta promene znače za identitet grada i kvalitet života u njemu.
Arhitekta Branislav Mitrović je kazao da se izgradnjom Beograda na vodi izgubio kvalitetan gradski prostor.
„Trebalo je da bude raspisan javni konkurs gde bi struka širokim konsenzusom mogla da kaže kako da bude uređen taj prostor“, rekao je Mitrović.
Ukazao je da je struka uspela da ubedi donosioce odluka da odustanu od rušenja Sajma i Generalštaba.
Predsednica gradskog odbora Stranke slobode i pravde (SSP) Mila Popović je kazala da se odluke o urbanizmu u gradu donose na relaciji SNS i investitora koji su njima bliski.
„Ovo kao da je grad za investitore, a ne za ljude. Ranije su se gradili vrtići. Godinama nisu prvog septembra otvorili novu školu“, kazala je ona i dodaoa da ne postoji ni gimnazija na levoj obali Dunava.
„Za 13 godina koliko je SNS na vlasti gradi se samo ono što je u interesu investitora, a ne građana“, rekla je Popović.
Predsednik gradskog odbora Pokreta slobodnih građana (PSG) Stefan Simić je kazao da razgovara sa ljudima o realnim problemima – kanalizaciji, fabrici za preradu otpadnih voda, upisivanju dece u vrtiće.
Prema njegovim rečima, veliki problem je korupcija i pad poverenja građana u institucije.
Kazao je i da nema ništa protiv privatne inicijative, ali da se ne sme dozvoliti da privatni interes bude ispred javnog interesa.
„Treba da gajimo privatnu inicijativu. Moraćemo posle smene SNS da radimo transparentno da bismo povratili poverenje ljudi u institucije“, rekao je Simić.
Aktivista udruženja Beograd ostaje, Marko Jakšić, ukazao je da urbanizam mora da štiti javni interes.
„Naziv ove tribine je šta gradimo, a šta rušimo. Ukrako: gradi se u skladu sa interesima privatnih investitora, a ruši se javni interes“, rekao je.
Planska dokumenta, kako je naveo, donose politički organi bez konsultacija sa strukom.
„Struka je svedena na pukog izvršioca. Imamo dobre arhitekte koje niko nista ništa ne pita“, rekao je on
Tokom diskusije o gradnji Prirodnjačkog muzeja i Akvarijuma na Ušću, Mitrović je naveo da je njegov biro dobio prvu nagradu na konkursu za idejno rešenje ovih objekata.
„Prirodnjački muzej i akvarijum imaju svoje uporište u nauci i kulturi, ne radi se o privatnom interesu, već o objektima javne namene i društvenom interesu“, kazao je.
Naveo je i da je „prostor Ušća još od Dobrovićevog vremena planiran za kulturne sadržaje“.
„To nije nikakav delfinarijum i atrakcija, već deo naučne infrastrukture ovog grada“, rekao je Mitrović.
Popović ga je upitala „Da li nam je zaista potreban akvarijum u Beogradu kada delovi grada nemaju kanalizaciju“?
