Srbija se u prvoj polovini 2026. uskladila sa 60 odsto spoljnopolitičkih odluka EU što je manje u odnosu na 2025, i najmanje u poređenju sa ostalim kandidatima za članstvo sa Zapadnog Balkana, pokazala je nova analiza ISAC (Centar za međunarodne i bezbednosne poslove) fonda.
Prema podacima iz danas objavljene analize o usklađivanju spoljne politike u prvih šest meseci, Srbija se usaglasila sa 36 od ukupno 60 spoljnipolitičkih deklaracija i mera EU, dok sa 24 nije.
To je procenat usklađenosti od 60 odsto.
Svi ostali kandidati za članstvo u EU sa Zapadnog Balkana – Albanija, BiH, Crna Gora i Sevrena Maedonija u istom periodu beleže usklađenost od 100 odsto, navodi ISAC.
Od preostala četiri kandidata za članstvo u EU, viši procenat usklađenosti sa spoljnom politikom EU u prvih šest meseci imale su Ukrajina – 100 odsto i Moldavija – 90 odsto, a manji samo Gruzija – 20 odsto i Turska – dva odsto.
Tematski gledano, Srbija je uglavnom izbegavala da se usaglasi sa deklaracijama i merama koje su neposredno ili posredno povezane sa Rusijom i Kinom, uključujući i one koje se odnose na njihove državljane, entitete ili interese, kao i one koje su vezane za rat u Ukrajini.
Od ukupno 24 odluke sa kojima se Srbija nije usaglasila 23 su se odnosile na restriktivne mere a jedna je bila politička izjava.
Zvanično, jedno od glavnih obrazloženja za ovakav stav i dalje predstavlja pitanje Kosova, budući da Srbija nastavlja da traži podršku Rusije i Kine u različitim međunarodnim forumima, pre svega u Ujedinjenim nacijama, navodi se u analizi ISAC fonda.
U analizi se takođe konstatuje da je u prvoj polovini 2026. Srbija primenjivala praksu tzv. retroaktivnog usaglašavanja, kao i 2025, kada je u okviru nastojanja da otvori Klaster 3 u velikoj meri koristila tu mogućnost, naročito u nedeljama koje su prethodile objavljivanju Izveštaja Evropske komisije.
Istraživački tim ISAC-a identifikovao je najmanje dve deklaracije sa kojima se Srbija naknadno usaglasila tokom prve polovine 2026. godine. Prva se odnosila na deklaraciju kojom se osuđuje narušavanje vazdušnog prostora Evropske unije nakon pada ruskog drona na teritoriju Rumunije. Druga je bila politička deklaracija o predsedničkim izborima u Jermeniji, na kojima je pobedila proevropski orijentisana partija.
Analiza usaglašavanja Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama Evropske unije: Izveštaj za prvu polovinu 2026. godine objavljena je na sajtu ISAC fonda.
