Blokadu su potvrdili učenici sledećih škola: Grafičko-medijska škola, Arhitektonska tehnička škola, I, III, IV, V, VI, VII, VIII, IX, X, XII, XIII i XIV beogradska gimnazija, Matematička gimnazija, Zemunska gimnazija, Gimnazija „Sveti Sava“, Škola za dizajn, kao i gimnazije u Obrenovcu, Mladenovcu, Lazarevcu, Pančevu i Čačku.
Prema podacima studentskih i đačkih inicijativa, učenici su se organizovali solidarno, bez političkih obeležja, uz zajedničku poruku: „Pravda za Stefana“.
Razlozi blokade
Učenici blokadama pružaju podršku Dijani Hrki, majci Stefana Hrke koji je stradao u padu nadstrešnice na autobuskom stajalištu u Novom Sadu. Ona je u štrajku glađu od 2. novembra, a svojim zahtevima traži odgovornost i istinu o tragediji koja je odnela život njenog sina.
Njeni ključni zahtevi vlastima su:
- Da se saslušaju i pritvore svi odgovorni za pad nadstrešnice, a ne samo deo osumnjičenih.
- Da se oslobode studenti i građani koji su, po njenim rečima, „nepravedno pritvoreni zbog protesta“.
- Da se raspišu vanredni izbori kao izraz političke i institucionalne odgovornosti.
Hrka je poručila da neće prekinuti štrajk dok ovi zahtevi ne budu ispunjeni, navodeći da „njen lični bol više nije samo lični, već društveni“.
Šira podrška i simbolika protesta
Blokade škola, fakulteta i ulica koje se šire Srbijom postale su simbol građanske solidarnosti i potrebe da se institucije suoče s posledicama neodgovornosti.
U Lazarevcu, gde su učenici Gimnazije spontano organizovali bojkot, profesori su izrazili razumevanje, uz poruku da „mladi pokazuju ono što bi trebalo da bude moral odraslih – empatiju i osećaj za pravdu“.
Zaključak
Blokade gimnazija nisu samo gest podrške jednoj majci, već i poruka društvu koje traži istinu, odgovornost i bezbednost za sve građane.
Kako je poručila Dijana Hrka:
„Moja politika su pravda i istina. Ne tražim ništa više – ali ni manje od toga.“
