Uganda bi sledeće godine mogla da postane domaćin prvog centra za povratak nelegalnih migranta iz Evrope, prema planu na kojem radi pet članica Evropske unije.
Bilateralni pregovori koje s afričkom zemljom vode Nemačka, Austrija, Holandija, Danska i Grčka ušli su u odmaklu fazu, a dogovor bi podrazumevao finansijsku nadoknadu za Ugandu, piše grčki list Katimerini pozivajući se na diplomatske izvore.
Predlog se zasniva na ideji da bi mnogi migranti izabrali da se dobrovoljno vrate u svoju zemlju porekla umesto da ostanu u Ugandi.
Ministri za migracije pet zemalja EU trebalo bi da se sastanu 4. septembra u Kopenhagenu kako bi procenili napredak u pregovorima, a zatim se očekuje da do kraja meseca tehnički timovi odu u Afriku na završne razgovore.
U centru, koji bi u početku radio kao pilot program, bilo bi smešteno između 5.000 i 10.000 migranata kojima je odbijen zahtev za azil u zemljama u koje su prvo stigli.
Prema planu, to bi pre svega bili muškarci koji su pravili probleme u prihvatnim centrima za migrante, dok bi deca bila isključena.
Očekuje se da prvi centar počne da radi tokom predsedavanja Grčke EU, koje počinje u julu 2027.
Incijativa je zajednički projekat pet zemalja Unije i zasnovan je na novoj uredbi EU prema kojoj osobe kojima je odbijen zahtev za azil mogu da budu prebačene u centre izvan EU dok se ne organizuje njihovo vraćanje u zemlju porekla ako odbijaju da se dobrovoljno vrate.
Među zemljama koje su razmatrane za otvaranje centara za povratak su i Ruanda, koja ostaje glavna alternativa, kao i Kenija, od koje se izgleda odustalo, piše Katimerini.
Evropska komisija nije uključena u pregovore o otvaranju centra, rekao je portparol novinarima, preneo je EUObserver.
Otvaranje centara ne podržavaju sve članice EU, a najglasnije kritike dolaze iz Francuske i Španije.
Raniji dogovori Velike Britanije i Italije o otvaranju sličnih centara u Ruandi i Albaniji naišli su na značajne pravne prepreke i kritike boraca za ljudska prava.
Komesar Saveta Evrope za ljudska prava Majkl O’Flaerti je u julu u pismima Austriji, Danskoj, Nemačkoj, Grčkoj i Holandiji upozorio da centri za povratak i drugi aranžmani za prebacivanje stranih državljana u treće zemlje predstavljaju „značajne rizike po ljudska prava“, uključujući zlostavljanje i proizvoljno pritvaranje i predložio je zaštitne mere.
