Građani Švedske danas izlaze na parlamentarne izbore koji predstavljaju svojevrsni referendum da li bi krajnja desnica trebalo da uđe u vladu zemlje koja je nekada važila za jednu od najnaprednijih u Evropi.
Ishod izbora je neizvestan jer se smanjila razlika između bloka levog centra, za koji se još pre nekoliko nedelja očekivalo da će ubedljivo pobediti i vladajuće desne koalicije u savezu sa Švedskim demokratama, strankom koja se protivi imigraciji i ima korene u neonacističkom pokretu.
Birači odlučuju o 349 poslaničkih mandata u švedskom parlamentu (Riksdagu), a paralelno se održavaju i lokalni i regionalni izbori. Biračka mesta biće otvorena od 8.00 do 20.00, a nacionalni cenzus za ulazak u parlament iznosi četiri odsto. Prevremeno glasanje u zemlji traje još od 26. avgusta
Za izbore registrovano je ukupno osam miliona i 46.725 birača sa pravom glasa, prema podacima Izborne komisije.
Premijer Ulf Kristerson (Kristersson), lider (konzervativne) Umerene stranke, koji se bori za drugi uzastopni mandat, obećao je da će ponuditi ministarska mesta Švedskim demokratama.
Njegova konkurentkinja je Magdalena Anderson iz Socijaldemokratske partije levog centra, partije koja je više puta bila na čelu švedskih vlada od Drugog svetskog rata. Anderson je bila premijerka od 2021. dok nije izgubila vlast na poslednjim izborima.
Stručnjaci kažu da je kampanja bila rascepkana i nekoherentna, a pitanja politike kao na primer kako treba organzovati zdravstvo, potisnuta su time koje partije će moći da sastave Vladu.
Posle više decenija neutralnosti posle Drugog svetskog rata i vekova šire nesvrstanosti prema vodećim silama Švedska se pridružila NATO 2024. kao 32. član te transatlantske vojne alijanse.
Potez za ulazak u NATO pokrenula je prethodna švedska vlada Magdalene Anderson kada je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu 2022. godine a pridruživanje je završeno pod Kristersonom.
