Danski glasači danas izlaze na birališta na parlamentarni izborima.
Premijerka Mete Frederiksen (Mette) želi treći mandat na čelu te skandinavske zemlje posle sukoba sa američkim predsednikom Donaldom Trampom (Trump) oko budućnosti poluautonomne teritorije Grenland.
Više od 4,3 miliona ljudi ima pravo da izrazi svoje mišljenje na glasanju za novi saziv parlamenta u Kopenhagenu, koji se bira na četvorogodišnji mandat.
Mete Frederiksen je raspisala izbore u februaru, nekoliko meseci pre roka, očigledno u nadi da će joj njena odlučnost u krizi oko Grenlanda pomoći da osvoji treći mandat.
Tokom drugog mandata, njena podrška je opadala kako su troškovi života rasli, što je, zajedno sa penzijama i potencijalnim porezom na bogatstvo, bila istaknuta tema kampanje.
Mete Frederiksen (48), socijaldemokrata levog centra poznata po velikoj podršci Ukrajini u njenoj odbrani od ruske invazije i po restriktivnom pristupu migraciji, nastavlja tradiciju u danskoj politici koja sada traje dve decenije.
Nastojeći da se suprotstavi pritisku desnice i ukazujući na mogući porast migracije zbog rata u Iranu, Mete Frederiksen je nedavno predstavila predloge koji uključuje strožu kontrolu ljudi sa policijskim dosijeom koji nemaju legalan boravak.
Njena vlada je već otkrila plan kojim se omogućava deportacija stranaca koji su osuđeni na najmanje godinu dana zatvora za teška krivična dela.
Dva protivnika desnog centra nadaju se da će svrgnuti Mete Frederiksen sa mesta premijerke.
Jedan je u njenoj sadašnjoj vladi, ministar odbrane Troels Lund Pulsen (Poulsen) iz Liberalne stranke, koja je predvodila nekoliko ranijih vlada.
Drugi je Aleks Vanopslag (34) (Alex Vanopslagh) iz opozicione Liberalne alijanse, koja poziva na niže poreze i manje birokratije, kao i da Danska odustane od odbijanja korišćenja nuklearne energije.
Međutim, nedavno priznanje Vanopslaga da je ranije, tokom svog mandata kao lidera stranke, uzimao kokain, može da umanji njegove šanse da postane premijer.
Ne očekuje se da će neka stranka osvojiti dovoljno za samostalno formiranje vlade.
Danski sistem proporcionalne zastupljenosti obično proizvodi koalicione vlade, tradicionalno sastavljene od nekoliko stranaka iz „crvenog bloka“ na levici ili „plavog bloka“ na desnici, posle nekoliko sedmica pregovora.
Jednodomni danski parlament ima 179 mesta. Od toga, 175 ide poslanicima iz same Danske, a po dva predstavnicima slabo naseljenog Grenlanda i druge poluautonomne teritorije – Farskih Ostrva.
