Premijer Poljske Donald Tusk saopštio je danas da će u Varšavi biti podignut Zid sećanja sa imenima svih ekshumiranih žrtava koje su od 1943. do 1945. godine ubili odredi Ukrajinske ustaničke armije (UPA) tokom etničkih čišćenja Poljaka, ali i Čeha i Jevreja iz Volinjske oblasti i Galicije.
„Evropa mira i uzajamnog poštovanja, Evropa pomirenja posle Drugog svetskog rata, postala je moguća zahvaljujući istini i nazivanju stvari pravim imenom. Ko želi da se pridruži toj zajednici mora da bude spreman na tu istinu“, poručio je poljski premijer u objavi na društvenim mrežama.
Volinjski masakr, koji je kulminirao 11. jula 1943. godine koordiniranim napadom odreda UPA na Poljake u 150 sela, dok su bili u nedelju ujutro na misi u crkvama, Tusk je danas nazvao genocidom koji su počinili ukrajinski nacionalisti.
„Pobijeni ne mogu da ostanu bezimeni, ne mogu da ne budu dostojanstveno sahranjeni. Sećanje na njih je naš zajednički dug njihovim porodicama, narodu i poljskoj državi…Treba sačuvati sećanje na svakog od njih, po imenu i prezimenu. Zato će u Varšavi biti podignut Zid sećanja sa večnom vatrom na kome će stajati ime svake nađene i identifikovane žrtve“, rekao je Tusk.
Zid sećanja u Varšavi, spomenik za oko 100.000 poljskih civila koje su prema procenama poljskih istoričara u etničkim čišćenjima, ubili odredi oružanog krila Organizacije ukrajinskih nacionalista Stefana Bandere u tri poslednje ratne godine, reakcija je Poljske na sve intenzivnije veličanje UPA i Banderinih nacionalista u Ukrajini.
Od maja, kada je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski odobrio da se jednoj vojnoj jedinici u Ukrajini da ime heroja UPA, odnosi sa Poljskom su uzavreli u započeo je tzv. rat ordenjem.
Poljski predsednik Karol Navrocki oduzeo je Zelenskom Orden belog orla, dok nacionalisti sve jače igraju na kartu antiukrajinskih raspoloženja, već oprobanu u ranijim predizbornim kampanjama. Ukrajina je reagovala odlukom da stvori Nacionalni panteon u kome će se naći Bandera i neki od komandanata UPA.
„Sećanje ne sme da bude sluga mržnje. Odgovor na nacionalizam ne može da bude još više nacionalizma. Sećanje i istina moraju da nam pomognu da gradimo bolju budućnost bez mržnje i prezira“, apelovao je danas Tusk.
Poljska opozicija, ne samo radikalni već i konzervativni nacionalisti, optužuju Tuska i vladu da je suviše popustljiva. Oni traže da se obustavi čak i vojna pomoć Ukrajini, a sve više se približavaju poznatim optužbama iz Kremlja da u Kijevu vlada nacistička ideologija, te zahtevaju da Poljska stavi veto na otvaranje klastera Ukrajini u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom sve dok zvanični Kijev ne prizna da je Volinjski masakr bio genocid nad Poljacima.
„Mi danas imamo moralnu obavezu da vičemo u svim evropskim i svetskim prestonicama da mora da se zaustavi vaskrsavanje nacističke ideologije u Ukrajini. Ako neko danas njih naziva herojima tu nema nikakve razlike, isto kao kada bi neka vojna jedinica u Nemačkoj dobila ime Adolfa Hitlera“, kazao je danas na godišnjicu Volinjskog masakra kandidat za premijera iz redova konzervativnih nacionalista iz Prava i Pravde na parlamentarnim izborima naredne godine Pšemislav Čarnek.
Ukrajinski istoričari ne slažu se sa poljskim u oceni tog mučnog poglavlja zajedničke prošlosti, govore o manjem broju žrtava, do nekoliko desetina hiljada. Oni činjenicu da su odredi UPA povremeno sarađivali sa Nemcima i pomagali u ubijanje Jevreja stavljaju u kontekst rata za nezavisnost Ukrajine koji je vođen protiv Rusa, Nemaca i delimično Poljaka, na koje se u Ukrajini u određenim razdobljima takođe gledalo kao na okupatore.
U sadašnjem ratu ordenjem sa Poljskom, u ukrajinskim komentarima i izjavama zvaničnika pojavljuju se ocene da su današnjoj Ukrajini koja se brani od napada Rusije potrebni mitovi i junaci, a u ovom trenutku ne i istorijska istina.
