Dokolica i dosada mogu doprineti razvoju kreativnih ideja, jer u kulturi stalne produktivnosti, slobodno vreme nije luksuz, već jedan od načina da sačuvamo sebe i svoje mentalno zdravlje, poručili su učesnici tribine „Na kafi sa psihologom“, održanoj u Dorćol Platzu, u organizaciji Hemofarm fondacije.
O tome zašto je slobodno vreme saveznik mentalnog zdravlja razgovarali su psiholog Ivana Stepanović Ilić, novinar i pisac Branko Rosić i reditelj Srdan Golubović.
Stepanović Ilić istakla je da sve veći broj naučnih istraživanja pokazuje da umetnost, muzika, knjige, filmovi i sport imaju važnu ulogu u očuvanju psihološke dobrobiti.
„Ono što često doživljavamo kao razonodu, a ponekad i kao gubitak dragocenog vremena, zapravo može biti važan svakodnevni ritual koji doprinosi boljem raspoloženju, smanjenju stresa i jačanju osećaja povezanosti sa drugima“, rekla je ona.
Ona je ukazala i na razliku između strukturisanog i nestrukturisanog slobodnog vremena, naglasivši da dokolica i dosada mogu doprineti razvoju kreativnih ideja.
Govoreći o mladima, upozorila je da su danas često preopterećeni telefonima i komunikacijom u različitim Viber i Telegram grupama, zbog čega je posebno važno kako i sa kim provode svoje slobodno vreme.
Golubović je kazao da je slobodno vreme prostor odmora, ali i kreativne dokolice.
On je rekao da su upravo trenuci u kojima „ne radi ništa“ često ključni za nastanak ideja.
Govoreći o studentima Fakulteta dramskih umetnosti, gde predaje, Golubović je naveo da ih ohrabruje da sebi ostave prostor za „gubljenje vremena“.
Podsetio je i na misao Miloša Formana da su najvažniji trenuci u njegovom kreativnom procesu bili upravo oni u kojima nije radio ništa, dodajući da u trenucima
dosade i dangube često nastaju najbolje ideje.
Rosić je rekao da je slobodno vreme za njega prilika da radi ono što ga čini srećnim.
Osvrćući se na period pandemije, podsetio je da su mnogi ljudi višak slobodnog vremena pokušavali da pretvore u novu produktivnost – učenje jezika, sviranje gitare ili čitanje knjiga.
Rosić je, međutim, istakao da je protivnik imperativa da i slobodno vreme mora biti korisno.
Slobodno vreme je, kako je rekao, upravo to slobodno vreme i treba ga provoditi u onome što nas čini srećnim, a kao primere je naveo putovanja po vojvođanskim selima, ali i odlazak na koncert grupe Oasis na Vembliju.
Učesnici tribine zaključili su da briga o mentalnom zdravlju ne mora da počne velikim promenama, već da je ponekad dovoljno odvojiti vreme za nekoliko stranica knjige, omiljenu plejlistu, dobar film, izložbu ili utakmicu i da takvi mali rituali već mogu pomoći da bolje razumemo sebe, regulišemo emocije i pronađemo osećaj smisla i povezanosti sa drugima.
Projekat „Na kafi sa psihologom“ se sprovodi od 2019. godine sa ciljem podsticanja javnosti da o mentalnom zdravlju brine na jednak način kao o fizičkom zdravlju i da tegobe u vezi sa mentalnim zdravljem ne posmatra kao ličnu slabost već zdravstveni problem za koji postoji rešenje ukoliko se na vreme potraži stručna pomoć.
Do danas je projekat okupio oko 90 stručnjaka i uglednih ličnosti, dok su video sadržaji tribina na YouTube zabeležili više od milion pregleda. Projekat se realizuje u partnerstvu sa Filozofskim fakultetom u Beogradu i uz podršku Art komune Dorćol Platz.
