Predsednik SAD Donald Tramp pozvao je na otvaranju Generalne debate na 81. zasedanju Generalne skupštine UN u Njujorku sve države da se pridruže SAD u potpunoj ekonomskoj izolaciji Irana, dok Teheran „ne bude prestao sa napadima na komercijalne brodove, ne odustane od razvoja nuklearnih ambicija i ne prekine podršku terorizmu“.
Dodao je da neće uzimati obzir srednjoročne izbore u SAD u novembru kada je u pitanju sukob sa Islamskom Republikom i da je pred njim odluka da li će sa Iranom sklopiti sporazum koji će toj zemlji pomoći da se obnovi i postane najrazvijenija zemlja na Bliskom istoku ili će uništiti Islamsku Republiku.
„Čekaju da vide kako ću proći na srednjoročnim izborima. Ne shvataju da se ne kandidujem ja. Već sam to uradio. Pobedio sam ubedljivo i biću tu još dve i po godine. Kandiduje se Republikanska partija, a ja ću joj pomoći. Ali ne kandidujem se ja“, rekao je Tramp.
On je naveo da su iranske vlasti „napravile projektil koji može da stigne do Evrope“.
„Nadam se da Evropljani to shvataju, da je cilj Irana bio da dovrši trku do nuklearne bombe iza konvencionalnog štita od balističkih projektila“, rekao je Tramp.
Dodao je da bi Iran, da je uspeo, mogao slobodno da „širi smrt i terorizam zauvek“, znajući da će se bilo koji pokušaj da ga zaustavi „suočiti sa nuklearnim uništenjem“.
„Nema boljeg primera opasnosti kojoj je dopušteno da osnaži i ugrozi svet od glavnog sponzora terorizma, Islamske Republike Irana. Fanatični iranski režim je 51 godinu vladao krvoprolićem i masovnim ubistvima, šireći smrt, pokolj i haos po celom Bliskom istoku i šire“, naveo je Tramp.
On je rekao da je odmah nakon stupanja na predsedničku dužnost pokrenuo pregovore sa iranskim vlastima i ponudio punu ekonomsku saradnju ako obustave razvoj nuklearnog programa i podršku terorizmu, što su one odbile.
„Za dve nedelje obeležićemo tri godine od napada 7. oktobra u Izraelu, kada su teroristi koje je finansirao Iran mučile, osakatile i ubile 1.200 nevinih civila, uključujući i desetine Amerikanaca i beba. Vrhovni vođa Irana proslavio je taj masakr i nazvao ga velikom uslugom čovečanstvu. Isti režim je masakrirao ove godine 72.000 svojih građana. Nedavno, 10.000 je ubijeno zbog demonstriranja. Zamislite da takav grozan režim ikada ima moć da vrši velike terorističke napade krijući se iza nuklearnog štita. To je bila stvarnost sa kojom smo morali da se suočimo“, rekao je predsednik SAD.
Naveo je da su mnogi drugi predsednici i lideri znali da problem postoji, ali se nisu suočili s njim.
Tramp je zahvalio Savetu bezbednosti UN na izglasavanju rezolucije kojom je osudio napade Irana na trgovačke brodove u regionu, nakon što je Iran brzo prekršio primirje sa SAD sklopljenim radi pregovora i počeo da napada brodove drugih zemalja.
Rekao je da će SAD završiti sukob sa Iranom „na ovaj ili onaj način“.
Pre Trampa, koji je govorio kao predsednik zemlje domaćina, tradicionalno se obratio predsednik Brazila Lula da Silva, koji je rekao da geopolitičke tenzije prete da regionalne sukobe „pretvore u vatrenu stihiju globalnih razmera“.
„Oni koje donose presudne odluke moraju da deluju odgovorno i hitno. Lideri zemalja članica Saveta bezbednosti moraju da se sastanu… Ustupci zakonu jačeg prešli su sve granice. Rat nije nastavak politike drugim sredstvima. On je krah svake politike“, rekao je Da Silva.
Dodao je da Ujedinjene nacije treba da odaberu između multilateralizma ili unilateralizma, demokratije ili ekstremizma, suverenosti ili potčinjenosti.
„Taj odabir zahteva hrabrost, političku volju i jasne ciljeve. To očekujemo od državnika. Jaser Arafat i Jicak Rabin su bili državnici. Oni su uputili izazov prošlosti kako bi videli budućnost mira“, rekao je Da Silva.
Dodao je da su Palestinci u Gazi pretrpeli genocid, dok su izraelski civili „platili cenu radikalizma i terorističkih napada“ militantnog pokreta Hamas.
Dodao je da na bojnom polju neće biti pobednika i da je diplomatija jedina opcija.
Na početku debate, generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao je da su tokom protekle decenije „izbili ratovi sa razarajućim posledicama“, koji su se „nastavili sa neopisivom svirepošću“.
„Civili su bili napadani, ljudska prava pregažena, humanitarni radnici ubijeni, međunarodno pravo odbačeno, a geopolitički razdori su se produbili i nejednakosti povećale. Poverenje je narušeno, a klimatska kriza je od dalekog upozorenja postala svakodnevna stvarnost“, rekao je Gutereš.
Dodao je da se odvija prenos moći od vlada ka privatnim korporacijama i pojedincima.
„Njihov uticaj sada se prostire preko politike, ekonomije, toka informacija, tehnološkog razvoja i građanskog društva od kojeg društva zavise“, rekao je Gutereš, dodavši da UN moraju da brane svoju povelju bez dvostrukih standarda i da je Savet bezbednosti UN bez trajnog mesta za Afriku nepravedan i da to mora da se promeni.
Generalni sekretar UN je naveo da su obnovljivi izvori energije sada najjeftiniji izvor električne energije u najvećem delu sveta, i najizvodljiviji put ka energetskoj bezbednosti, nezavisnosti i održivom razvoju.
Pozvao je države sveta da svaka donese nacionalni plan za napuštanje upotrebe fosilnih goriva.
„Oni koji su najviše zagađivali i najviše profitirali moraju da učine mnogo više da poprave štetu koju su učinili. Zagađivači moraju da plate“, rekao je Gutereš.
Predsednik Generalne skupštine UN Halilur Rahman, koji se obratio nakon Gutereša, naveo je da pitanja o efikasnosti UN nisu novost.
„Ali UN su opstale, i to ne zato što su savršene, već zato što su nezamenljive i zato što je alternativa nezamisliva“, rekao je Rahman dodavši da je najveće dostignuće UN to što je izbegnut Treći svetski rat.
Naveo je da se ljudi ne pitaju da li UN i dalje postoje, već da li rade, i da je bilo sukoba koje UN nisu sprečile i problema koje nisu mogle da reše, ali su nastavile da služe svetu, iako mediji retko izveštavaju o njihovim pozitivnim rezultatima.
Rahman je ponovio Guterešov stav da Afrika mora da bude predstavljena u Savetu bezbednosti UN.
