Dan pošto je predsednik Donald Tramp na samitu NATO-a u Turskoj ponovio želju da SAD „kontrolišu Grenland“, premijerka Danske Mete Frederiksen je danas rekla da je njena država „spremna da brani svaki santimetar NATO-a, uključujući i svoju sopstvenu teritoriju“ – Grenland i da računa da će saveznici u NATO-u u slučaju napada poštovati svoju obavezu da se uzajamno brane.
Ponovila je da „Grenland naravno nije na prodaju“.
„Nadamo se da će svi, uključujući i sve saveznike, poštovati pravo naroda Grenlanda na samoopredeljenje“, rekla je i naglasila: „Mi smo suverene države i potrebno nam je da svi poštuju naš teritorijalni integritet i naš suverenitet“.
Lideri NATO-a pokušavaju da pokažu povećane vojne kapacitete dok se fokus SAD udaljava od odbrane Evrope. Alijansa održava dvodnevni samit u Ankari, u Turskoj, na kojem će biti predstavljeni vojni projekti vredni milijarde dolara, usmereni na ubeđivanje Trampa da stvaraju jaču Evropu za jači NATO.
Premijerka Islanda Kristrun Frostadotir je danas rekao da narod Grenlanda „ne želi da bude deo Sjedinjenih Država“ i da bi trebalo da se saveznici u NATO-u usredsrede na pretnju Rusije.
„Grenland pripada narodu Grenlanda“, rekla je ona.
„Ono što nam je sada potrebno je jedinstvo. Imamo pretnje koje dolaze izvan saveza“, rekla je Frostadotir.
Kazala je da je „Rusija najveća pretnja saveznicima NATO-a uz nju. Moramo se fokusirati na sebe i na to kako se držimo zajedno“.
Govoreći novinarima zajedno sa Trampom na marginama samita, generalni sekretar NATO-a Mark Rute je uveravao Trampa da i dalje važi njihov raniji dogovor koji uključuje Grenland.
„Vi i ja smo postigli dogovor zimus u Davosu“, rekao je Rute. „Pobrinuću se da se taj dogovor sprovodi korak po korak“.
Tramp je početkom godine rekao da je postigao dogovor sa Ruteom o bezbednosti Arktika. To je bilo u vreme dok je pretio carinama evropskim zemljama u nastojanju da SAD uspostave kontrolu nad Grenlandom.
Sporazum je uključivao garancije o američkom programu protivraketne odbrane „Zlatna kupola“ od 175 milijardi dolara za postavljanje američkog oružja u svemir što se tiče i Grenlanda zbog njegove blizine SAD.
Dok je Tramp nabrajao svoje žalbe na NATO – od izdataka za odbranu do Grenlanda i Irana, ponovo je bilo na generalnom sekretaru Alijanse da pokuša da ga umiri.
Rute je govorio o svim izdacima saveznika u NATO-u za odbranu.
„Tvrdio bih da bez vas toga ne bi bilo“, rekao je jutros Rute Trampu na sastanku i nastavio: „Prigrlite tu svoju pobedu. Ona je tu!“.
Rute je takođe ukazao Trampu, kao što je to činio i ranije, da su države koje nisu bile od pomoći u Trampovoj akciji protiv Irana bile „izolovani slučajevi“.
Predsednik je nastavio svoje zahteve za Grenland i danas, rekavši da SAD moraju da preuzmu vlasništvo nad njim iz bezbednosnih razloga.
Njegovo ponovno insistiranje na polaganju prava na tu poluautonomnu teritoriju Danske preokrenulo je samit NATO-a u Ankari.
„Grenland je veoma važan za Sjedinjene Države, ali nije važan za Dansku“, tvrdio je Tramp tokom sastanka s Ruteom drugog dana samita. Nastavio je: „Potreban nam je za zaštitu sveta, ne samo Sjedinjenih Država“.
Predsednik Finske Aleksandar Stub ponovo je potvrdio da su pitanja koja se tiču Grenlanda „samo u rukama Kraljevine Danske“.
Rekao je da je važno da se NATO savez ne podeli.
Stub je u Evropi poznat kao uticajan na Trampa.
Premijer Norveška Jonas Gar Stere, kada je upitan o Trampovim planovima u vezi sa Grenlandom, rekao je da „odbacuje tu vrstu retorike, tu vrstu tvrdnje“.
„Grenland je deo Kraljevine Danske“, rekao je novinarima i podvukao: „Na narodu Grenlanda i Danske je da odluče šta će dalje biti“.
