Besplatni udžbenici za osnovce i srednjoškolce, veće plate za zaposlene u obrazovanju, školski dodatak od 100 evra i promene u ocenjivanju učenika neke su od mera koje predviđa plan Studentske liste za prosvetu. Predložene su i promene u izboru direktora škola, smanjenje administracije i veća ulaganja u obrazovanje.
Kako bi trebalo da izgleda obrazovni sistem u Srbiji i šta bi u njemu trebalo promeniti? Studentska lista ponudila je odgovore kroz plan koji obuhvata škole, vrtiće, zaposlene u prosveti i učenike.
Jedan od osnovnih ciljeva jeste da kvalitet obrazovanja ne zavisi od toga u kojoj opštini dete živi niti od toga koliko novca njegova porodica može da izdvoji za školovanje.
Veće plate za sve zaposlene u prosveti
Među najvažnijim predlozima nalazi se povećanje zarada zaposlenih u obrazovanju. Cilj je da zaposleni sa punim radnim vremenom u roku od tri godine dostignu platu od 2,5 minimalne zarade.
To se ne odnosi samo na nastavnike i profesore. Predlog obuhvata i vaspitače, stručne saradnike, zaposlene u kuhinjama i tehničko osoblje.
Plan predviđa i dodatke na zarade za zaposlene u seoskim i udaljenim sredinama, kao i veće koeficijente za one koji napreduju u zvanju.
Kada je reč o zapošljavanju, predlažu se javni konkursi i rešavanje statusa zaposlenih koji su duže od dve godine neprekidno radili u obrazovnim ustanovama, uz poštovanje zakonskih uslova.
Udžbenici besplatni za sve učenike
Kupovina udžbenika svake godine predstavlja značajan trošak za mnoge porodice. Studentska lista zato predlaže da knjige za osnovne i srednje škole finansira država.
Prema ovom predlogu, škole bi birale komplet udžbenika koji bi se koristio četiri godine. Ministarstvo prosvete određivalo bi najviše cene po razredima i obezbeđivalo novac za nabavku.
Učenici bi udžbenike vraćali na kraju školske godine, kako bi ih naredne generacije mogle ponovo koristiti.
Predlog se ne zaustavlja samo na knjigama. Studentska lista zalaže se i za finansiranje ekskurzija, izleta i nastave u prirodi kroz javni obrazovni sistem.
Za učenike koji ispunjavaju uslove za materijalnu podršku predviđen je i dodatak od 100 evra na početku svake školske godine. Njegov iznos bio bi usklađivan sa inflacijom.
Nastavnici bi imali manje administrativnog posla
Nastavnici bi, prema ovom planu, trebalo da imaju više vremena za rad sa učenicima, a manje obaveza oko vođenja dokumentacije.
Jedan od predloga jeste ukidanje papirnih evidencija koje već postoje u elektronskom sistemu. To bi se odnosilo, između ostalog, na đačke knjižice i matične knjige.
Ideja je da se podaci unose samo jednom, bez ponavljanja istog posla u različitim evidencijama.
Plan predviđa i ograničavanje broja učenika u odeljenjima, kao i drugačiju organizaciju rasporeda i dežurstava zaposlenih.
Menjao bi se i sistem ocenjivanja
Promene su predviđene i u načinu na koji se vrednuje uspeh učenika.
Studentska lista predlaže ukidanje formalnog razvrstavanja učenika prema kategorijama opšteg uspeha, uz zadržavanje prosečne ocene.
Brojčano ocenjivanje, prema ovom predlogu, ne bi se primenjivalo u prva tri razreda osnovne škole, već bi se taj period produžio u odnosu na sadašnje rešenje.
Predviđeno je i objedinjavanje spoljašnjeg vrednovanja rada škola i inspekcijskog nadzora u jedinstven sistem kontrole.
U planu se posebno naglašava da zaposleni ne bi trebalo da snose odgovornost za nedostatke u uslovima rada na koje ne mogu da utiču, a za koje su odgovorni država ili lokalna samouprava.
Direktori škola birali bi se na javnim konkursima
Jedna od predloženih promena odnosi se na izbor direktora škola i predškolskih ustanova.
Umesto dosadašnjeg modela, Studentska lista predlaže javne konkurse uz učešće zaposlenih i organa upravljanja.
Ministarstvo prosvete imalo bi kontrolnu ulogu, odnosno proveravalo bi zakonitost postupka, ali ne bi neposredno biralo direktora.
Predstavnici zaposlenih i roditelja u školskim i upravnim odborima birali bi se javnom kandidaturom i tajnim glasanjem, bez uticaja direktora.
Obrazovanje bi dobijalo više novca iz budžeta
Studentska lista predlaže da se izdvajanja za obrazovanje povećaju sa 3,4 na 4,4 odsto bruto domaćeg proizvoda u naredne tri godine.
Dugoročni cilj je dostizanje proseka Evropske unije.
Promene bi se odnosile i na lokalne samouprave. One bi, prema predlogu, morale da usvajaju višegodišnje planove finansiranja obrazovanja i javno izveštavaju o tome kako troše novac.
Posebno se ukazuje na potrebu da se najpre obezbede osnovni uslovi za rad škola. To podrazumeva održavanje objekata, bezbednost, materijal za nastavu i stručno usavršavanje zaposlenih.
Veća podrška vrtićima i deci kojoj je potrebna pomoć
Plan obuhvata i predškolsko obrazovanje. Predlaže se poštovanje propisanog broja dece u grupama, odgovarajući broj zaposlenih i uvođenje minimalnog standarda finansiranja vrtića.
Kada je reč o inkluzivnom obrazovanju, predviđena je revizija propisa i jasnije definisanje uloga ličnih pratilaca i asistenata. Cilj je i pojednostavljivanje procedura kako bi deca kojoj je potrebna dodatna podrška lakše ostvarivala svoja prava.
Posebna pažnja posvetila bi se nadarenim učenicima. Predlog je da dobiju više mogućnosti za dodatni rad kroz redovnu nastavu, kao i kroz saradnju sa centrima za talente i Istraživačkom stanicom Petnica.
Plan predviđa i stipendije za studente nastavničkih smerova, mentorsku podršku i mogućnost zapošljavanja u školama nakon završetka studija, uz predviđenu obavezu rada u obrazovanju.
Traži se i promena Zakona o štrajku
Među predlozima je i izmena Zakona o štrajku.
Studentska lista smatra da minimum procesa rada ne bi trebalo da bude uređen tako da zaposlenima praktično onemogućava korišćenje prava na štrajk.
Zato se predlažu zakonske promene koje bi, prema njihovom obrazloženju, omogućile stvarno ostvarivanje ovog prava.
Predlozi Studentske liste obuhvataju gotovo sve važne delove obrazovnog sistema – od zarada i udžbenika do upravljanja školama i položaja učenika. Njihovo sprovođenje zahtevalo bi dodatna budžetska sredstva, izmene zakona i promenu načina na koji država i lokalne samouprave finansiraju obrazovanje.
Reč je o predlozima iz predstavljenog programa, a ne o već usvojenim merama.
