Prema navodima organizatora, program je proistekao iz konsultacija sa prosvetnim radnicima, istraživačima, umetnicima i građanima širom zemlje. Učesnici skupa su istakli da kvalitet javnih usluga u Srbiji trenutno zavisi od mesta stanovanja, materijalnih mogućnosti i političkih veza, što stvara duboke nejednakosti u društvu.
Na panelu su govorili vanredni profesor Fakulteta organizacionih nauka Miloš Jevtić, redovni profesor Filozofskog fakulteta Aleksandar Baucal, radnica u kulturi Marijana Cvetković i student Biološkog fakulteta Maksim Janković, dok je moderatorka bila studentkinja master studija Kulturologije na Fakultetu političkih nauka Tara Blagojević.
U segmentu posvećenom predškolskom i školskom obrazovanju ukazano je na to da je besplatno školovanje često samo formalno, pošto porodice snose troškove udžbenika i opreme, dok manje i ruralne sredine zaostaju za velikim gradovima. Lista najavljuje javno finansiranje osnovnih udžbenika za sve osnovce i srednjoškolce, reformu nastavnih programa uz učešće nastavnika, uvođenje formativnog ocenjivanja i jačanje bezbednosti u školama kroz jasne krizne procedure i preventivne programe. Takođe, prosvetnim radnicima se obećava stalno radno zaposlenje za one koji godinama rade na određeno, smanjenje administrativnog opterećenja i zakonsko usklađivanje plata sa rastom minimalne zarade, dok bi se direktori škola birali na osnovu stručnosti uz učešće kolektiva.
Kada je reč o visokom obrazovanju i nauci, naglašeno je da se za nauku izdvaja manje od jedan odsto BDP-a, dok studentski standard i niske stipendije ne pokrivaju osnovne troškove života. Planirani koraci uključuju zaštitu akademske autonomije, depolitizaciju upravljačkih struktura, uvođenje poverenika za akademski integritet na fakultetima i postepeno povećanje ulaganja u nauku do tri odsto BDP-a. Predviđeno je i uvođenje regionalnih istraživačkih centara, povratničkih grantova za stručnjake iz inostranstva, kao i povoljnijih kredita i bespovratnih stipendija za studente slabijeg imovinskog stanja.
U oblasti kulture, čiji je budžet ocenjen kao nedovoljan, predloženo je povećanje izdvajanja na najmanje jedan odsto republičkog i šest odsto lokalnih budžeta, uz unapređenje radnih prava samostalnih umetnika. Program predviđa podršku domovima kulture i bibliotekama u manjim sredinama, besplatne kulturne programe za mlade, kao i striktnu zaštitu kulturnog i prirodnog nasleđa od investicionih projekata.
Na kraju skupa poručeno je da cilj predloženih mera nije samo statistički napredak, već stvaranje sistema u kojem će svako dete imati jednake uslove za razvoj, nezavisno od porodičnog porekla i mesta stanovanja.
