Evropski parlament u potpunosti podržava budućnost Crne Gore i Albanije u Evropskoj uniji (EU), navodi se izveštajima o napretku te dve zemlje u procesu pristupanja EU koje je danas usvojio Odbor za spoljne poslove (AFET).
U izveštaju o Crnoj Gori usvojenom sa 56 glasova „za“, sedam „protiv“ i 10 uzdržanih, ocenjuje se da je Crna Gora zemlja kandidat koja i dalje prednjači u procesu pristupanja EU i pozivaju vlasti u Podogrici da održe postojeći zamah.
„Crna Gora se suočava sa izuzetno zahtevnom godinom, vremena je malo, a posla je mnogo. Ovaj izveštaj treba da bude i priznanje za do sada postignuti napredak i podsticaj za period koji dolazi. Iznad svega, treba ga razumeti kao poziv svim akterima da pokažu mudrost i odgovornost, kako bi se obezbedilo da manji sporovi ne zasene i ne ugroze šire strateške ciljeve“, rekao je izvestilac Marijan Šarec, preneo je Evropski parlament.
U izveštaju se pozdravlja stabilan napredak Crne Gore u reformama povezanim sa EU, koji je potkrepljen ambicijom da se pregovori završe do kraja 2026. i uz težnju Crne Gore da postane 28. država članica EU do 2028. godine.
Ukazujući na široku podršku građana Crne Gore evropskom putu zemlje, poslanici Evropskog parlamenta ohrabruju sve političke aktere da ostanu fokusirani i očuvaju zamah ka uspešnom okončanju pristupnih pregovora.
Pored tehničkih merila reformi, evroposlanici ističu da strateška evropska orijentacija i nepokolebljiva posvećenost političkih predstavnika Crne Gore njenoj nezavisnosti i državnosti ostaju ključni politički kriterijumi u procesu pristupanja EU.
U izveštaju se pozivaju sve državne institucije da obezbede da političke razlike ne odlažu usvajanje i sprovođenje reformi povezanih sa EU.
Naglašava se da očuvanje strateškog cilja članstva u EU mora ostati zajednički nacionalni prioritet iznad partijskog interesa, a parlament i vlada Crne Gore pozivaju se da spreče da identitetska pitanja skrenu pažnju sa evropske agende.
Izveštaj ističe značaj merljivih i trajnih rezultata u sprovođenju reformi, posebno u oblasti pravosuđa, vladavine prava i upravljanja javnim finansijama. Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao i pitanja slobode medija i civilnog društva, takođe ostaju visoko na dnevnom redu.
Izveštaj izražava ozbiljnu zabrinutost zbog upornog i sve intenzivnijeg zlonamernog stranog mešanja, hibridnih pretnji i kampanja dezinformisanja od strane aktera iz trećih zemalja. Cilj tih aktivnosti je podrivanje demokratskih institucija Crne Gore, društvene kohezije i njene strateške orijentacije ka EU, ukazali su poslanici uz posebno isticanje zlonamernog uticaja Kine, Rusije i Srbije.
U izveštaju o Albaniji evroposlanici su pohvalili njenu posvećenost pristupanju EU i napredak u pristupnim pregovorima naglasivši da je sada ključno sprovođenje usvojenih reformi.
U izveštaju usvojenom sa 58 glasova „za“, sedam „protiv“ i sedam uzdržanih, poslanici Odbora za spoljne poslove pozdravljaju izuzetnu posvećenost Albanije evropskim integracijama i brz napredak ostvaren poslednjih godina, pozivajući vlasti da obezbede temeljnu primenu usvojenog zakonodavstva.
Ukazuje se međutim da se, uprkos postignutom napretku, Albanija i dalje suočava sa nizom izazova, kao što su prevazilaženje unutrašnje političke polarizacije i unapređenje političke kulture, jačanje vladavine prava i konsolidacija antikorupcijskih reformi.
Uz podsećanje na ambiciju Albanije da zaključi pristupne pregovore do kraja 2027. godine, u izveštaju se upozorava da će kvalitet reformi u zemlji odrediti dinamiku pristupanja.
Iako pohvaljuju kontinuirano sprovođenje reforme pravosuđa, poslanici napominju da se pravosuđe i dalje suočava sa političkim pritiscima i pretnjama, što može ugroziti njegovu nezavisnost. Pored toga, uprkos napretku u borbi protiv korupcije, ona i dalje predstavlja ozbiljan problem, navode poslanici.
U tekstu se naglašava da Albanija mora dodatno da ojača rezultate u istragama, krivičnim gonjenjima i pravosnažnim presudama, posebno u slučajevima korupcije na visokom nivou. Takođe se ističe značaj efikasne borbe protiv organizovanog kriminala, uključujući pranje novca i mreže trgovine drogom.
Izveštaj poziva na dodatne napore u zaštiti slobode izražavanja i medijskog pluralizma, kao i na napredak u reformi javne uprave kako bi se obezbedilo zapošljavanje zasnovano na zaslugama i depolitizacija državne službe. Iako se pozdravlja angažman Albanije u sprovođenju Plana rasta EU za Zapadni Balkan, izveštaj ukazuje na trajne strukturne slabosti, poput zahtevnog poslovnog okruženja. Takođe se naglašava ključni značaj istinskog socijalnog dijaloga za ostvarivanje koristi od proširenja za sve slojeve društva.
Poslanici takođe pohvaljuju kontinuirano potpuno usklađivanje Albanije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i njenu konstruktivnu ulogu u promovisanju regionalne stabilnosti.
Izvestilac EP Andreas Šider izjavio je da danas usvojeni izveštaj odražava činjenicu da je „Albanija jedan od predvodnika u procesu pristupanja EU“.
„Cilj Albanije da zaključi pristupne pregovore do kraja 2027. nije samo želja koja bi mogla da se ostvari, već realna perspektiva“, ocenio je.
Šider je dodao da izveštaj stavlja fokus na socijalna pitanja.
„Ključno je da se u procesu pristupanja ne fokusiramo samo na parametre poput vladavine prava i ekonomije. Potrebno je obezbediti uspostavljanje funkcionalnog socijalnog sistema, uz sindikate i čvrste zakone o radu koji na prvo mesto stavljaju prava radnika. Samo na taj način možemo biti sigurni da je Albanija zaista spremna da postane deo Evropske unije“, zaključio je.
Posle usvajanja na AFET-u, Evropski parlament će glasati o izveštajima o Crnoj Gori i Albaniji na nekoj od narednih plenarnih sednica, saopštio je Evropski parlament.
