Srpska pravoslavna crkva (SPC) saopštila je da je tokom „Martovskog pogroma“ na Kosovu i Metohiji, pre 22 godine, zapaljeno i uništeno 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture, među kojima je i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.
„Taj hram, jedan od najreprezentativnijih spomenika srednjovekovne Srbije, episkopsko središte Srpske Crkve u srednjem veku, monumentalni oblik dobio je u vreme kralja Milutina (1282-1321). Crkva je unekoliko obnovljena, prva Liturgija u njoj služena je šest godina kasnije, ali tragovi devastacije i požara nisu otklonjeni. To zdanje je 2006. stavljeno na listu spomenika pod zaštitom UNESKO-a“, navela je SPC u saopštenju na svom sajtu.
U tim, kako je ocenila Crkva, „nezapamćenim vandalskim aktima ekstremista“, od kojih su neki prenošeni uživo na lokalnim kosovskim televizijama, uništene su brojne ikone i nepokretna kulturna dobra koja su „vekovima preživela osmansku okupaciju i svetske ratove“.
„17. mart 2004. godine posebno je bolno pogodio srpski narod i njegovu Crkvu zbog toga što se sve ovo dogodilo ne u vreme ratnog haosa, već u prisustvu više hiljada pripadnika međunarodnih mirovnih snaga KFOR-a, Kosovske policije i UNMIK-a od kojih niko nije javno preuzeo odgovornost za brojne propuste“, dodaje se u saopštenju.
SPC je navela i da je „u rušilačkim napadima albanskih ekstremista“ proterano 4.012 Srba, od kojih se većina do danas nije vratila u svoje domove, a u tim sukobima ubijeno je 19 osoba – osam Srba, kao i 11 Albanaca koji su stradali u obračunu sa pripadnicima međunarodnih snaga bezbednosti.
Povređeno je najmanje 170 Srba, kao i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu, navela je SPC, dodajući da je tada porušeno oko 800 srpskih kuća.
Martovske događaje na Kosovu i Metohiji osudili su Savet bezbednosti UN, kao i Evropska unija, a Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 29. aprila 2004. donela rezoluciju.
