Bivši visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini (BiH) Kristijan Šmit još jednom je potvrdio da je projekat Južna gasna interkonekcija bio jedan od razloga što su Sjedinjene Američke Države (SAD) izvršile pritisak na njega da podnese ostavku.
„Nikada nisam bio protiv izgradnje ovog gasovoda. Naprotiv, projekat je prvobitno nastao kao evropska inicijativa s ciljem da se smanji zavisnost BiH od ruskog gasa. Međutim, kasnije su se promenili finansiranje projekta i politička dinamika oko njega“, rekao je Šmit u intervjuu za češki Respekt, preneli su sarajevski mediji.
Nije se, kako je naveo, radilo o tome da li gasovod treba da se gradi, već na koji način, dodavši da svaki projekat tog obima mora u potpunosti poštovati principe vladavine prava, imovinska prava i redovne pravne procedure.
„Pripremio sam detaljne pravne predloge i predstavio ih EU, SAD-u i svima ostalima koji su učestvovali u pregovorima. Nažalost, javnost je sve više sticala utisak da Evropljani i Amerikanci zagovaraju različite pristupe“, rekao je Šmit.
On je istakao da je američka administracija želela da napusti svoju dužnost pre isteka mandata, ali da EU i njene države članice nisu delile taj stav.
Osim Projekta Južna gasna interkonekcija, jedan od razloga zbog kojih je tražena njegova smena bio je paket mera za jačanje integriteta izbornog procesa koji je nametnuo.
„Oktobarski izbori biće prvi koji će se održati prema novim pravilima, uključujući biometrijsku identifikaciju birača, čiji je cilj smanjenje izbornih prevara“, naveo je Šmit.
Dodao je da smatra da bi bilo korisno ostati na funkciji visokog predstavnika i nadgledati uvođenje novih izbornih pravila u praksi, izrazivši nadu da će njegov naslednik taj posao završiti zajedno s Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i da će mu vladavina prava i dalje biti prioritet.
„Američki stav o ovom pitanju nikada nisam u potpunosti shvatio. Smatram da je to bila greška, ali to je danas već deo istorije. Jednog dana ću ove događaje detaljnije opisati u svojim memoarima. Neću nikoga vređati, ali ću otvoreno govoriti o nekim diplomatskim odlukama koje, po mom mišljenju, nisu uvek dovele do ispravnih rezultata“, rekao je Šmit.
Kazao je da je Vašington vršio pritisak i na neke od njegovih prethodnika, poput Pedija Ešdauna i Kristijana Švarc Šilinga.
Šmit je rekao da neće da govori o svojim potencijalnim naslednicima, dodavši da je sada odgovornost na članicama Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira u BiH (PIC), koji bi trebalo da izabere novog visokog predstavnika.
Svoju misiju u BiH ocenio je kao relativno uspešnu, podelivši je na više segmenata.
„U korišćenju takozvanih ‘bonskih ovlaštenja’ bio sam prilično suzdržan, ali sam ih koristio uvek kada sam smatrao da je to neophodno. Moj cilj je bio obnoviti funkcionisanje institucija BiH na svim nivoima“, kazao je bivši visoki predstavnik u BiH.
Istakao je, međutim, da je obnoviti funkcionisanje institucija jedna stvar, ali da je pomirenje nešto sasvim drugo.
„To je proces koji traje veoma dugo i mora proizaći iz samog društva. U tom pogledu, ne bih tvrdio da sam bio u potpunosti uspešan“, rekao je Šmit.
Još je naveo da ne misli da danas postoji rizik od novog rata u BiH i da ne očekuje da će BiH u narednih deset godina ući u EU.
Na pitanje zašto nije smenio bivšeg predsednika RS Milorada Dodika, on je kazao da bi Dodikova smena gotovo sigurno dovela do dalje eskalacije političke konfrontacije.
„Nisam bio spreman doneti odluku koja bi mogla povećati rizik od nestabilnosti ili čak nasilja. Zato sam umesto administrativne intervencije izabrao pravno rešenje. Želeo sam poslati jasan signal da napadi na ustavni poredak neće biti tolerisani. Smatrao sam to odgovornijim postupkom“, rekao je Šmit.
