Kineski predsednik Si Đinping trebalo bi da otputuje u Vašington u državnu posetu i na veoma važan sastanak sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.
Predstojećom posetom dvojica predsednika će u roku od nekoliko meseci realizovati uzajamne posete, ukazuje Sinhua i podseća da će to biti druga državna poseta Sija SAD, posle prve 2015. godine.
Više od deceniju kasnije, najvažniji bilateralni odnos na svetu prošao je kroz turbulentno razdoblje.
Način na koji Peking i Vašington upravljaju svojim odnosima i pronalaze prostor za saradnju sve je značajniji za obe zemlje i za svet.
U maju, kada je Si u Pekingu ugostio Trampa, razgovore je otvorio sa tri pitanja: „Mogu li Kina i Sjedinjene Američke Države da prevaziđu Tukididovu zamku ( situacija u kojoj uspon nove velike sile izaziva strah i zabrinutost kod postojeće dominantne sile, što može povećati rizik od sukoba između njih) i stvore novu paradigmu odnosa velikih sila? Možemo li se zajedno suočiti sa globalnim izazovima i obezbediti veću stabilnost svetu? Možemo li zajedno izgraditi svetlu budućnost za naše bilateralne odnose, u interesu dobrobiti dva naroda i budućnosti čovečanstva?“
Pitanja su postavljena u kontekstu višegodišnjih turbulencija u bilateralnim odnosima, od trgovinskih sporova do ograničenja u oblasti tehnologije. Si je u više navrata isticao potrebu da se pronađe pravi način na koji će dve najveće svetske sile međusobno funkcionisati.
Samit u Pekingu dao je novi podsticaj tim naporima. Si i Tramp saglasili su se o novoj viziji izgradnje konstruktivnih kinesko-američkih odnosa zasnovanih na strateškoj stabilnosti u naredne tri godine i nakon toga.
„To je prvi put u više od decenije da su Kina i Sjedinjene Američke Države postigle saglasnost o tome kako definisati svoje odnose, koje u velikoj meri prepoznaju lideri na obe strane“, rekao je Da Vej, direktor Centra za međunarodnu bezbednost i strategiju Univerziteta Cinhua.
Kinesko-američki odnosi već neko vreme napreduju trasom koju su zacrtala dvojica lidera. „Diplomatija na nivou šefova država predstavlja oslonac kinesko-američkih odnosa“, rekao je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji prošle sedmice tokom telefonskog razgovora sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom, u okviru priprema za predstojeći samit.
Od Trampovog ponovnog izbora, Si je sa njim održavao kontakte na različite načine, uključujući sastanke licem u lice i telefonske razgovore, ponekad i u neformalnom okruženju.
Tokom majske posete, Si je pozvao Trampa u Džongnanhaj, kompleks u centralnom Pekingu u kojem se nalazi sedište kineskog državnog i partijskog rukovodstva, na privatni sastanak , što je poziv koji je upućen malom broju stranih lidera.
Si i Tramp su šetali vrtom, razgovarali i povremeno zastajali da se dive visokim drevnim stablima i kineskim ružama u punom cvatu.
„Dok predsednik Tramp želi da Ameriku ponovo učini velikom, ja sam posvećen tome da kineski narod predvodim ka nacionalnom preporodu“, rekao je Si kasnije, kad su dvojica lidera seli da uz čaj razgovaraju.
Pozvao je obe strane da se drže pravog pravca, izbegavaju ometanja i podstiču stabilan razvoj bilateralnih odnosa.
Takvi trenuci izvan formalnog okvira sastanka postali su karakteristika Sijevih susreta sa Trampom, pružajući ličnije okruženje za upoznavanje sa zemljama i stavovima onog drugog.
Slični susreti datiraju još od prvog susreta Sija i Trampa 2017. godine. Na Mar-a-Lagu, Trampovom privatnom imanju na Floridi, Si mu je poklonio delo kineske kaligrafije sa drevnom izrekom: „Kula od devet spratova podiže se na gomili zemlje; put od hiljadu milja počinje jednim korakom“.
Ta poruka bila je metafora za odnose kakve je Si želeo da dve zemlje izgrade. Rekao je Trampu da bi dvojica lidera mogla da okupe ljude u obe zemlje koji dele dobru volju i entuzijazam za unapređenje kinesko-američkih odnosa i da grade zdanje tih odnosa, sprat po sprat – čineći ga sve čvršćim, višim i veličanstvenijim.
Ekonomski i trgovinski odnosi trebalo bi i dalje da služe kao „osnovni oslonac“ i pokretačka snaga kinesko-američkih odnosa, a ne kao kamen spoticanja ili izvor nesuglasica, rekao je Si Trampu u Busanu u Južnoj Koreji 2025. godine. Si je često kinesko-američke odnose upoređivao sa velikim brodom, kojem je balast od ključnog značaja za održavanje pravca plovidbe kroz nemirne vode.
Nakon naglog povećanja američkih carina 2025. godine, Peking je odgovorio odlučnim protivmerama, istovremeno nastavljajući pregovore sa Vašingtonom u nastojanju da upravlja međusobnim razlikama. Do susreta Sija i Trampa u Pekingu, njihovi ekonomski i trgovinski timovi postigli su „uglavnom uravnotežene i pozitivne rezultate“.
Dijalog je od tada nastavljen, a poslednja runda razgovora, koja je bila otvorena, detaljna i konstruktivna, završena je u nedelju u Njujorku.
Si je više puta isticao, kako u razgovorima sa Trampom, tako i na međunarodnoj sceni, da u trgovinskom ratu nema pobednika. „Činjenice će pokazati da razdvajanje i prekidanje lanaca snabdevanja neće zaustaviti naš razvoj, dok će zalaganje za pristup ’malo dvorište, visoke ograde’ samo dovesti do toga da sami sebe ograničimo i podelimo svet“, rekao je Si na upravo završenom samitu BRIKS-a u Nju Delhiju.
Ta poruka bila je i u središtu Sijevog obraćanja američkoj poslovnoj zajednici. U martu 2024. godine sastao se u Pekingu sa predstavnicima američkih poslovnih, strateških i akademskih krugova. Rekao im je da je uspeh Kine i Sjedinjenih Američkih Država prilika za obe strane.
Tokom majske posete, Si je u Velikoj dvorani naroda u Pekingu razgovarao sa Trampom u prisustvu više od deset izvršnih direktora nekih od najuglednijih američkih kompanija, među kojima su bili Epl, Nvidia, Tesla i Boing.
Tramp je jednog po jednog predstavljao poslovne lidere Siju, čime je naglasio značaj koji je pridavao toj delegaciji.
„I Sjedinjene Američke Države i Kina imaju veliki ulog u konstruktivnoj strateškoj stabilnosti“, rekao je Robert Lorens Kun, američki naučnik i dugogodišnji posmatrač Kine.
On je dodao da postoji mnogo pitanja u kojima su Kina i Sjedinjene Američke Države angažovane, od veštačke inteligencije i ublažavanja klimatskih promena do javnog zdravlja i borbe protiv trgovine narkoticima.
Umesto očekivanja da će Vašington i Peking odjednom početi da savršeno sarađuju, neposredni cilj trebalo bi da bude sprečavanje sporova oko carina, kritičnih minerala i drugih pitanja koji bi mogli dovesti do dalje eskalacije, rekao je Kun.
„Prijateljstvo, koje proizlazi iz bliskih kontakata među narodima, predstavlja ključ zdravih međudržavnih odnosa“, rekao je Si. Prema njegovom viđenju, temelje kinesko-američkih odnosa postavili su narodi dve zemlje.
Nakon što je u ponedeljak zvanično objavljeno da će Si posetiti Sjedinjene Američke Države, javnosti je objavljeno i njegovo nedavno pismo američkim studentima. Si ih je u pismu podstakao da razvijaju bolje međusobno razumevanje i bliskost među narodima dve zemlje i da doprinose stabilnom i kontinuiranom razvoju bilateralnih odnosa.
U vreme kada su kinesko-američki odnosi bili na najnižoj tački, Si je pogled usmerio ka budućnosti, ka mladima. On smatra da mladi nose budućnost i nadu tih odnosa.
Tokom posete San Francisku 2023. godine, povodom sastanka lidera APEK-a, Si je najavio inicijativu da u narednih pet godina 50.000 mladih Amerikanaca bude pozvano u Kinu na programe razmene i studiranja. Do maja ove godine taj cilj je ostvaren, što je dve i po godine pre roka.
Mnogi učesnici poslali su Siju pisma zahvaljujući mu na prilici da se lično upoznaju sa Kinom i izgrade prijateljstva sa svojim kineskim vršnjacima. Si je zauzvrat podsticao mlade iz obe zemlje da postanu „ambasadori prijateljstva“ koji će povezivati dve obale Pacifika.
Istraživanje Reagan instituta o stavovima mladih Amerikanaca za leto 2026. godine pokazalo je da je među mlađim Amerikancima znatno manja verovatnoća da Kinu smatraju velikom pretnjom Sjedinjenim Državama.
Naglasak na vezama među ljudima ne odnosi se samo na mlađe generacije. Si je decenijama ostao u kontaktu sa svojim starim prijateljima iz Ajove, koje je prvi put upoznao tokom svoje prve posete Sjedinjenim Državama 1985. godine, a razmenjivao je pisma i sa veteranima američke dobrovoljačke grupe „Leteći tigrovi“ iz Drugog svetskog rata, prisećajući se veza koje su narodi dve zemlje tada izgradili.
„Trebalo bi da izgradimo više mostova i utabamo više puteva za kontakte među ljudima“, rekao je jednom Si. „Ne smemo podizati prepreke niti stvarati atmosferu zastrašivanja“, dodao je.
Uoči Sijeve posete Sjedinjenim Državama, još jedna priča o prijateljstvu preko Pacifika postala je viralna na internetu.
Godine 1999. američki nastavnik Ronald Sakolski donirao je 5.000 američkih dolara za podršku naporima Kineskinje Jin Judžen da pošumi područja severne Kine u Unutrašnjoj Mongoliji i bori se protiv dezertifikacije. Zahvaljujući tim sredstvima, Jin je kasnije uspela da uzgoji šumu sa više od 50.000 stabala.
Kada su se Sakolski i Jin ponovo sreli u Kini u avgustu, upitan je koju poruku želi da ponese sa sobom kući, u SAD. Njegov odgovor bio je: „Most“.
Rekao je da veruje da bi predstojeći sastanak predsednika Sija i predsednika Trampa mogao da pomogne u izgradnji tog mosta.
„Kina je spremna da obnovi most“, rekao je Sakolski. „Da li je Amerika spremna? Verujem da jeste“, dodao je.
