Savet za borbu protiv korupcije, zbog nedostajuće dokumentacije, nije bio u mogućnosti da utvrdi bitne činjenice u vezi projekta „Beograd na vodi“, navedeno je u Izveštaju o netransparentnosti rada državnih institucija.
Duže od dve decenije Savet za borbu protiv korupcije se, kako je navedeno, suočava sa problemom da Vlada Srbije ne uvažava njegov rad, odnosno preporuke koje daje u svojim izveštajima na osnovu istraženih fenomena sistemske korupcije.
„Rad savetodavnog tela koje je Vlada sama osnovala, Evropska komisija (EK) je veoma prepoznala i dala joj preporuku da izveštaje Saveta razmatra na svojim sednicama, ali ta preporuka nikada nije usvojena, niti je Vlada preduzela bilo koju meru da pomogne u radu Saveta“, navedeno je u tom Izveštaju.
Dodaje se da je takav stav Vlade prema Savetu podstakao i ostale državne institucije da ignorišu zahteve Saveta za dostavljanje dokumentacije, „da se sa omalovažavanjem i uvredama odnose prema Savetu ako im se informacije iz Izveštaja Saveta ne dopadaju, odnosno kad upućuju na određene nezakonitosti i korupciju“.
Nemogućnost Saveta da, kako je navedeno, u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja dobije dokumentaciju od državnih organa, koja treba da bude predmet analize potencijalne sistemske korupcije, ima višestruke posledice.
Ističe se da, imajući u vidu nadležnosti Saveta i sumnju da zbog netransparentnosti postoji mogućnost ozbiljne korupcije, Savet je i ovaj izveštaj i sve ostale upućivao Ministarstvu unutrašnjih poslova i nadležnim tužilaštvima.
Dodaje se da se prikrivanje informacija iz državnih institucija odnosi i na ostalu javnu imovinu, nepokretnosti ogromne vrednosti (zemljište, objekti) i novčana sredstva u iznosu od nekoliko desetina milijardi deviznih sredstava.
„Jedan od takvih netransparentnih projekata odnosi se na izgradnju brze pruge Beograd – Subotica koji za posledicu ima studentske i građanske proteste“, naveo je Savet.
Iako su, kako je navedeno, državne institucije i najviši organi vlasti Srbije ubeđivali javnost da je sva dokumentacija dostupna javnosti, Savet je u svom poslednjem izveštaju utvrdio da su nedostupni podaci o novčanim tokovima i obratio se Tužilaštvu za organizovani kriminal da ih ispita.
Savet je naveo da eventualni politički pritisak na rad institucija, zaduženih za ispitivanje tokova novca, a samim tim i pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, može dovesti do prolongiranja utvrđivanja pravih činjenica, odnosno daljeg nezadovoljstva građana i nestabilnosti, što usporava, između ostalog i ekonomski rast države.
Sve državne institucije, a pre svega zadužene za borbu protiv korupcije i kriminala, neophodno je, ocenio je Savet, da „efikasno, transparentno i samostalno, bez političkog pritiska, postupaju“.
„Nažalost, u najvećoj meri njihov rad nije transparentan, imajući u vidu da nekoliko stotina rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja nisu izvršili Ministarstvo unutrašnjih poslova, određena tužilaštva i sudovi“, konstatuje se u izveštaju.
Naglašeno je da nepoštovanje institucije Poverenika za informacije od javnog značaja „od strane više od 800 državnih institucija“, upućuje na zaključak da se državne institucije, odnosno njihovi rukovodeći organi ponašaju iznad zakona, bez ikakvih sankcija, „što urušava njihov integritet“.
Savet je preporučio da se izmeni Zakon o informacijama od javnog značaja, kako bi se rad Poverenika za informacije od javnog značaja učinio efikasnijim, posebno u delu kaznene politike, „zbog ćutanja državne uprave“.
Takođe, Savet je preporučio „da se ojača kvalitativni kapacitet državnih institucija, omogući njihova samostalnost i transparentnost uz striktno poštovanje Planova integriteta, kao i da Vlada u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, pomogne Povereniku u izvršenju njegovih rešenja i da u skladu sa preporukama EK razmatra izveštaje Saveta.
Izveštaj je potpisao predsednik Saveta za borbu protiv korupcije Miroslav Milićević.
