Evropski lideri zahtevaju ponovno otvaranje Ormuskog moreuza i moratorijum na napade na infrastrukturu vodosnabdevanja i energetike na Bliskom istoku.
Na samitu u Briselu su razmatrali i rastuće cene goriva izazvanim ratom SAD i Izraela s Iranom.
Svi šefovi 27 zemalja Evropske unije – Evropski savet, izdali su zajedničko saopštenje u četvrtak pred ponoć pozivajući na stabilizaciju isporuka energije i „deeskalaciju i maksimalno uzdržavanje“ zaraćenih strana.
„Evropski savet žali zbog gubitka civilnih života i pažljivo prati dalekosežne posledice neprijateljstava, uključujući i ekonomsku stabilnost“, navodi se u saopštenju.
Lideri su zatražili od Irana da prestane sa napadima na susede preko Persijskog zaliva, tražili su međunarodnu saradnju kako bi sprečili bilo kakve velike izbegličke krize na Bliskom istoku i rekli da neke države EU istražuju načine „da obezbede slobodu plovidbe u Ormuskom moreuzu“.
Evropski lideri su odbili molbe predsednika SAD Donalda Trampa da pošalju vojna sredstva da bi se obezbedio Ormuski moreuz, ključni plovni put za globalni protok nafte, gasa i veštačkog đubriva.
Međutim, rastuće cene energije zbog rata i strahovanja u Evropi od nove izbegličke krize podstakli su lidere da Bliski istok postave kao prioritet na samitu.
„Veoma smo zabrinuti zbog energetske krize“, rekao je belgijski premijer Bart De Vever uoči samita. Rekao je da su cene energije bile previsoke i pre rata, ali da je sukob „izazvao još jedan skok“.
„Ako to postane strukturno, u velikoj smo nevolji“, rekao je on.
Lideri su takođe razgovarali o alternativnom finansiranju Ukrajine pošto nisu uspeli da ubede Mađarsku da prestane da se protivi ogromnom zajmu za tu finansijski oskudnu i ratom razorenu zemlju.
Evropski lideri su bili duboko kritični prema iranskoj vladi, ali niko nije ponudio hitnu pomoć SAD. Velika Britanija odlučno odbija da bude uvučena u rat. Francuska kaže da bi borbe prvo morale da se smire.
Austrijski kancelar Kristijan Štoker je rekao da Evropa „neće dozvoliti da bude ucenjena“ da se pridruži vojnoj kampanji Sjedinjenih Država i Izraela na Bliskom istoku.
„Evropa – a ni Austrija – neće dozvoliti da bude ucenjena“, rekao je on uoči samita Evropskog saveta lidera 27 zemalja EU. „Intervencija u Ormuskom moreuzu svakako nije opcija za Austriju“, ukazao je Štoker.
Šefica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas rekla je da među liderima „nema želje“ da se evropske pomorske snage prerasporede iz Crvenog mora da bi pomogle u obezbeđivanju Ormuskog moreuza ili da se na drugi način pridružile sukobu.
Četiri najveće ekonomije EU u četvrtak su signalizirale spremnost da doprinesu „odgovarajućim naporima“ kako bi se osiguralo da brodovi mogu bezbedno da prođu kroz Ormuski moreuz.
Francuska, Nemačka, Italija i Holandija, zajedno sa Velikom Britanijom i Japanom, izdale su zajedničko saopštenje u kojem pozdravljaju „posvećenost zemalja koje se bave pripremnim planiranjem“ za obezbeđivanje ključne naftne rute i zahtevaju od Irana da „odmah prekine“ napade dronovima i raketama i druge pokušaje da blokira transport nafte.
Kancelar Fridrih Merc je rekao da rat mora da se završi pre nego što njegova zemlja bude mogla da pomogne u pitanjima kao što je održavanje slobodne plovidbe.
„Možemo i hoćemo se obavezati samo kada oružje utihne“, rekao je on o potencijalnoj nemačkoj vojnoj podršci obezbeđivanju brodskih puteva u Ormuskom moreuzu. „Tada možemo mnogo da uradimo, čak i otvaranja morskih puteva i njihovog održavanja slobodnim, ali to ne radimo tokom tekućih borbenih operacija“, ponovio je Merc.
Rekao je da bi to zahtevalo međunarodni mandat i druge komplikovane korake, „pre nego što uopšte možemo da razmotrimo takvo pitanje“.
Iako EU nije strana u sukobu, holandski premijer Rob Jeten je rekao da razume razloge SAD i Izraela za pokretanje kampanje protiv „brutalne“ iranske vlade. Pozvao je EU da poveća i sankcije Iranu i da pruži podršku iranskim opozicionim grupama.
Ali drugi su rat osudili kao „nelegalan“ i destabilizujući.
„Protiv smo ovog rata jer je nezakonit“, rekao je španski premijer Pedro Sančez: „Nanosi veliku štetu civilima, naravno, izbeglicama i ekonomskim posledicama koje ceo svet, posebno globalni jug, već trpi.“
Tramp je pomenuo podršku NATO-a za otvaranje Ormuskog moreuza, ali je nije zvanično zatražio, rekla je Evika Silina, premijerka Letonije, jedne od 23 od 27 zemalja EU koje su članice NATO-a.
„Kada bude nekih zvaničnih zahteva, treba da ih procenimo“, rekla je ona.
Evropska komisija je rekla liderima da ima mešavinu finansijskih instrumenata koje države članice mogu da primene da bi snizile cene goriva, što će biti predmet diskusije. Nijedna jedinstvena politika verovatno neće uspeti da ublaži ekonomske šokove od rata u zemljama EU od Rumunije do Irske.
Lideri EU se nadaju da će njihovo iskustvo „odvikavanja“ od goriva iz Rusije zbog njene invazije na Ukrajinu 2022. godine i povećanje vojnih izdataka EU ka samodovoljnosti, omogućiti da postignu energetsku nezavisnost.
Dok su neke evropske prestonice pozivale na obustavu ili ukidanje klimatskih politika kako bi se sprečilo najgore od nedavnog skoka cena goriva zbog rata, druge su tvrdile da dugoročna energetska strategija EU treba da bude domaća održiva energija odvojena od ranjivih tržišta fosilnih goriva.
Lideri Italije, Austrije, Hrvatske, Grčke, Rumunije, Bugarske, Češke, Mađarske, Poljske i Slovačke tražili su od predsednika Evropskog saveta Antonia Košte i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da uspore uvođenje sistema EU za trgovinu emisijama zagađujućih gasova. U pismu koje je video Asošijejted pres, rekli su da je to „previše naglo i preambiciozno“ u svetlu „krhkosti današnjih ekonomskih ekosistema“.
