U Predsedničkom dokumentu Izvršnog ureda predsednika od 24. juna navodi se da „postupci lica koja prete miru i međunarodnim naporima za stabilizaciju na Zapadnom Balkanu, uključujući akte ekstremističkog nasilja i opstruktivne aktivnosti, kao i situacija na Zapadnom Balkanu koja ometa napredak ka delotvornom i demokratskom upravljanju i punoj integraciji u transatlantske institucije, i dalje predstavljaju izuzetnu i vanrednu pretnju po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku SAD“.
Iz tog razloga, nacionalna vanredna situacija proglašena prvi put Izvršnom uredbom 13219 iz 2001 podužava se za još godinu dana, dodaje se u dokumentu objavjenom u Federalnom registru američke vlade.
Podseća se da je nacionana vanredna situacija prvi put proglašena Izvršnom uredbom 13219, koju je potpisao tadašnji predsednik SAD Džordž Buš 26. juna 2001, radi blokiranja imovine lica koja ugrožavaju međunarodne napore za stabilizaciju na Zapadnom Balkanu.
Odnosila se na pojedince i grupe koji učestvuju u, pomažu, sponzorišu ili podržavaju ekstremističko nasilje u tadašnjoj Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji (danas Severna Makedonija) i drugde u regionu Zapadnog Balkana, dela kojima se ometa sprovođenje Dejtonskog sporazuma u BiH i Rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 od 10. juna 1999. na Kosovu.
Ta uredba je naknadno izmenjena Izvršnom uredbom 13304 od 28. maja 2003 radi preduzimanja dodatnih mera u vezi sa postupcima koji ometaju sprovođenje, između ostalog, Ohridskog okvirnog sporazuma iz 2001. godine koji se odnosi na današnju Severnu Makedoniju.
Novom Izvršnom uredbom 14033, od 8. juna 2021, proširen je obim nacionalne vanredne situacije proglašene ranijim uredbama uz konstataciju da situacija na teritoriji bivše SFRJ i Albanije (Zapadni Balkan), tokom poslednje dve decenije, uključujući podrivanje posleratnih sporazuma i institucija nakon raspada bivše SFRJ, kao i široko rasprostranjenu korupciju unutar različitih vlada i institucija na Zapadnom Balkanu, ometa napredak ka delotvornom i demokratskom upravljanju i punoj integraciji u transatlantske institucije, i time predstavlja posebnu i vanrednu pretnju po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku SAD.
Nova Izvršna uredba 14140 od 8. januara 2025. usledila je imajući u vidu događaje na Zapadnom Balkanu, uključujući kontinuirane pokušaje pojedinaca da ospore suverenitet i teritorijalni integritet država Zapadnog Balkana, da podrivaju posleratne sporazume i institucije, da učestvuju u značajnoj korupciji koja narušava vladavinu prava i poverenje u demokratsko upravljanje, kao i da izbegavaju sankcije Vlade SAD i radi preduzimanja dodatnih mera u vezi sa nacionalnom vanrednom situacijom u vezi sa Zapadnim Balkanom, dodaje se u saopštenju objavljenom u Federalnom registru.
U izvršnim uredbama nisu navedena imena pojedinaca, grupa ili entiteta na koje se odnose, več one omogućavaju SAD da uvedu sankcije konkretnim osobama, kompanijama ili organizacijama za koje procene da potpadaju pod navedene kriterijume.
Odnose se na Albaniju, BiH, Crnu Goru, Kosovo, Severnu Makedoniju i Srbiju.
