Savezno tužilaštvo SAD je danas objavilo optužnice protiv bivšeg predsednika KUbe Raula Kastra (94) zbog obaranje civilnih aviona 1996. godine kojima su upravljale izbeglice s Kube koje su živele u Majamiju, SAD.
Optužnica kojom je administracija predsednika Donalda Trampa pojačala pritisak na socijalističku vladu, odnosi se na Kastrovu navodnu ulogu u obaranju dva mala aviona kojima je upravljala grupa izbeglica „Braća za pomoć“. Kastro je u to vreme bio ministar odbrane Kube. Optužnica obuhvata ubistvo posada i uništenje aviona.
Vršilac dužnosti državnog tužioca Tod Blanš i drugi visoki zvaničnici Ministarstva pravde objavili su optužnicu u Majamiju na ceremoniji u čast poginulih u obaranju ta dva aviona.
„Skoro 30 godina porodice četvoro ubijenih Amerikanaca čekaju pravdu“, rekao je Blanš.“Bili su to nenaoružani civili koji su leteli u humanitarnim misijama spasavanja i zaštite ljudi koji su bežali od ugnjetavanja“ na Kubi, kazao je on.
Na pitanje koliko daleko će američke vlasti ići da bi izvele Kastra pred sud u SAD, Blanš je rekao: „Izdat je nalog za njegovo hapšenje. Zato očekujemo da će se ovde pojaviti, svojom voljom ili na drugi način“.
Savezna vlada, rekao je, optužuje ljude van Sjedinjenih Država i koristi razne metode da ih izvede pred lice pravde.
Predsednik Kube Migel Dijaz-Kanel osudio je optužnicu i uzvratio optuživši SAD da lažu i manipulišu događajima iz 1996. godine. Nazvao je to „političkom akcijom bez ikakvog pravnog osnova“ da bi se „uveličao slučaj koji izmišljaju da bi opravdali ludost vojne agresije na Kubu“.
Dijaz-Kanel je na X-u napisao da je Kuba delovala u „legitimnoj samoodbrani nad svojim teritorijalnim vodama nakon ponovljenih i opasnih kršenja svog vazdušnog prostora od strane ozloglašenih terorista“.
Rekao je da su američki zvaničnici u to vreme bili upozoreni na te povrede, ali su dozvolili da se nastave.
Marlen Alehandre-Trijana čiji je otac, Armando Alehandre Mlađi, bio među poginulima, rekla je da su optužbe „odavno zakasnele“. Rekla je da je njen otac samo želeo da donese slobodu svojoj kubanskoj domovini.
Tokom godina razgovarala je sa više federalnih istražitelja SAD o optuživanju Kastra koga je nazvala „jednim od glavnih arhitekata zločina“ na Kubi.
Predsednik Donald Tramp preti Kubi vojnom akcijom otkako su američke snage početkom ove godine zarobile dugogodišnjeg pokrovitelja kubanske vlade, predsednika Venecuele Nikolasa Madura. Pošto je svrgla Madura, Bela kuća je naredila blokadu koja je ugušila isporuke goriva Kubi, što je dovelo do teških nestanaka struje, nestašice hrane i ekonomskog kolapsa širom ostrva.
Od hapšenja Madura, Tramp je pojačao pretnje promenom režima na Kubi, a ove godine jr obećao i „prijateljsko preuzimanje“ te zemlje ako njeno rukovodstvo ne dopusti američke investicije i ne izbaci američke protivnike.
Trampova prva administracija optužila je Madura za trgovinu drogom i iskoristila to da opravda njegovo uklanjanje sa vlasti tokom iznenadne vojne racije u januaru, kada je venecuelanskog lidera otela i odvela u Njujork na suđenje.
Državni sekretar SAD Marko Rubio je danas pozvao kubanski narod da zahteva slobodnu tržišnu ekonomiju s novim državnim rukovodstvom koje će, kako je rekao, trasirati novi kurs u odnosima sa SAD.
„U SAD smo spremni da otvorimo novo poglavlje u odnosima naših naroda“, rekao je Rubio, sin kubanskih imigranata, u video-poruci na španskom jeziku. „Trenutno jedina stvar koja stoji na putu boljoj budućnosti su oni koji kontrolišu vašu zemlju“, poručio je Kubancima.
Kastro je preuzeo predsedničku dužnost od svog bolesnog starijeg brata Fidela Kastra 2006. godine, a 2018. godine je vlast predao lojalisti od poverenja Dijazu-Kanelu.
Iako se 2021. godine povukao s mesta šefa Komunističke partije Kube, veruje se da ima moć iza kulisa, što je naglašeno istaknutim položajem njegovog unuka Raula Giljerma Rodrigeza Kastra, koji se ranije tajno sastajao sa Rubiom.
Prošle nedelje, direktor CIA-e Džon Retklif otputovao je u Havanu na sastanke sa kubanskim zvaničnicima, uključujući i Kastrovog unuka. Dva druga visoka zvaničnika Stejt departmenta sastala su se sa unukom u aprilu.
„Simbolična priroda slučaja Kastra je apsolutno ključna“, rekla je Lindzi Lazopulos Fridman, bivša tužiteljka u kancelariji američkog tužioca u Majamiju koja se bavila slučajevima državne bezbednosti i zločinima u kojima su umešani Kubanci.
Optužnica protiv Kastra se može koristiti „kao tačka pritiska, taktička prednost, da bi se iznudili drugi ustupci poput oslobađanja zatvorenika ili da bi se Rusija držala van Kube“, dodala je ona.
Počev od 1995. godine, avioni kojima su upravljali članovi grupe „Braća u pomoć“ koju su osnovali kubanske izbeglice, zujali su iznad Havane bacajući letke s pozivima Kubancima da se pobune protiv vlasti Fidela Kastra.
Kubanci su tada protestovali kod američke vlade, upozoravajući da će braniti svoj vazdušni prostor. Zvaničnici Federalne administracije za vazduhoplovstvo su pokrenuli istragu i sastajali se sa vođama grupe da bi ih pozvali da ne lete, pokazuju deklasifikovani državni zapisi koje je dobila Arhiva nacionalne bezbednosti univerziteta Džordž Vašington.
„Poslednji prelet može se posmatrati samo kao dalje izvrgavanje kubanske vlade ruglu“, napisala je zvaničnica FAA u imejlu svojim pretpostavljenima posle jednog upada u januaru 1996. „Najgori mogući scenario je da će Kubanci jednog od ovih dana oboriti jedan od tih aviona“, upozorila je ona.
Ali ti pozivi su ostali neuvaženi i 24. februara 1996. godine, rakete koje su ispalili kubanski borbeni avioni ruske proizvodnje MiG-29 oborile su dva nenaoružana civilna aviona Cesna na maloj udaljenosti severno od Havane, odmah izvan kubanskog vazdušnog prostora. Sva četiri člana posade tih aviona su poginula.
Gaj Luis, koji je bio savezni tužilac, otkrio je dokaze koji povezuju visoke kubanske vojne zvaničnike sa trgovinom kokainom kolumbijskog kartela Medelin. Nakon obaranja aviona, ta istraga je proširena, a tužioci su podigli optužnice protiv Raula Kastra za vođenje velike zavere reketiranja preko kubanskih oružanih snaga.
„Dokazi su bili jaki“, rekao je Luis u intervjuu.
Na kraju Klintonova administracija je optužila četiri osobe, uključujući pilote MiG-ova, komandanta kubanskog Ratnog vazduhoplovstva i šefa kubanske špijunske mreže u Majamiju – jedinog koji je dospeo u američki zatvor.
Taj slučaj je naveo SAD da pooštre stav prema Kubi, iako je „Hladni rat“ bio završen, a podrška braće Kastro revolucijama širom Latinske Amerike bila je bleda uspomena.
Ali sam Raul Kastro je pošteđen jer je Klintonova administracija koja je tiho nastojala da proširi odnose sa Kubom, izrazila zabrinutost da bi optužnica protiv njega mogla loše uticati na širu spoljnu politiku.
