Kada je 8. marta izašao pred punu salu Centra za kulturu Lazarevac sa programom „Žene su razlog“, Marko Rodić je zapravo testirao nešto o čemu je razmišljao mnogo duže.

Publika je te večeri dobila mnogo više od koncerta, muziku, priče, humor, emociju i Lazarevac na velikom platnu. Nekoliko meseci kasnije, Rodić za „Pravo u centar“ kaže da na tome neće stati.

Naprotiv, ono što je tada izgledalo kao posebno veče za njegov grad sada dobija novi oblik.

„Sa 45 godina duša mi traži nešto drugo“

Rodić iza sebe ima više od dve decenije bavljenja muzikom, ali kaže da je došao trenutak kada želi da napravi korak dalje od klasične svirke.

– Mislim da mi sa 45 godina duša traži da radim nešto drugo. Nije mi dosadila muzika niti pesme koje prenosimo mlađim generacijama, ali osećam da mogu da iznesem nešto drugačije. Nekako je vreme da od gusenice pređem u leptira – kaže Rodić.

To „drugačije“ nije ni klasičan koncert, ni stand-up, ni kabare u njegovom tradicionalnom značenju.

Najbliže je, kaže, modernom kabaretskom formatu, večeri u kojoj se smenjuju muzika, humor, romantika i priče o životu, uz vizuelni sadržaj i direktnu komunikaciju sa publikom.

– Ja bih prvi voleo da odem negde, gledam kabare, smejem se, rastužim, vidim nešto lepo i čujem dobre muzičare i dobre pesme. Mislim da ljudima od 35, 40 ili 50 godina takav izlazak danas često više odgovara od klasične svirke koja traje do dva ujutru.

Od Balaševića do sopstvenog pečata

Uticaj Đorđa Balaševića Rodić ne skriva. Upravo spoj pesme i priče vidi kao jednu od važnih inspiracija, ali novi program, kaže, neće biti pokušaj kopiranja već traženje sopstvenog izraza.

U programu će ostati tek poneka sekvenca koju je publika videla 8. marta. Ostalo je novi materijal.

– Scenario se potpuno razlikuje. Ostalo je vrlo malo od prethodnog programa, nešto komedije i romantike, ali ovo je već mnogo više prilagođeno klupskom prostoru.

U planu su i vizuelni elementi na velikom ekranu, kao i uključivanje publike, pa bi granica između bine i ljudi u sali trebalo da bude mnogo manja nego na klasičnom koncertu.

Prvo Lazarevac!

Pre nego što program krene dalje, Rodić želi da ga proveri tamo gde mu je, kako kaže, najvažnije – kod kuće.

Krajem septembra ili početkom oktobra planirana je svojevrsna generalna proba u Lazarevcu.

Neće to biti klasičan javni nastup sa prodajom karata, već veče zatvorenijeg tipa na koje će biti pozvani ljudi različitih generacija.

Razlog je vrlo jednostavan: potrebna mu je iskrena reakcija.

– Hoću da budu ljudi koji će mi stvarno reći šta je dobro, a šta nije. Otvoren sam za kritiku. Ne verujem da sam samo ja u pravu i sigurno ću iz njihovih reakcija nešto naučiti.

Tek nakon te večeri program će dobiti konačan oblik.

„Sinovi Lazarevca i kćer“

A iza nove priče ponovo stoje ljudi koje Lazarevčani dobro poznaju.

Rodić kroz smeh kaže da bi postava u novom formatu mogla da dobije i malo izmenjeno ime: „Sinovi Lazarevca i kćer“, jer će sa njima biti i Mila Ristić.

U širem sastavu su muzičari sa kojima već godinama sarađuje: bubnjar Ivan Milošević Mikica, basista Nikola Ignjatović Riđi, gitarista Ivica Rašić, Dule Savić na klavijaturi, Nenad Paunović na klaviru, Gordan Grujić na akustičnoj gitari, kao i prateći vokali Milica Begović i Mila Ristić.

Za klubove će postava biti nešto manja, jednostavno zato što su i prostori manji.

Ali ideja ostaje ista – da iza svega stoji ozbiljna muzika.

Iz Lazarevca – na malu turneju

Ako generalna proba pokaže da je program spreman, sledi prvi izlazak iz Lazarevca.

Ne velike sale i velika turneja preko noći, već nekoliko manjih nastupa u gradovima u kojima su Rodić i njegovi muzičari već svirali.

Plan je da se krene u okolinu Lazarevca, među publikom koja ih već poznaje, a zatim da program polako gradi svoj put.

Rodić nema iluziju da se novi format pravi za nekoliko nedelja.

– Ovo je tek početak. Ne radim ga sada zbog nekih velikih para, ovo je čista ljubav. Ako bude kako treba, mislim da ceo proces može da traje godinu ili godinu i po dana. Ljudi koji se profesionalno bave stand-upom i kabareom kažu mi da jedna dobra priča može da živi dve, pa čak i tri godine.

A njegova menadžerka mu je, dodaje uz osmeh, već rekla da počne da piše drugu.

Grad kao početna tačka, a ne samo kulisa

Možda je upravo u tome najzanimljiviji deo ove priče. Rodić ne pokušava da napravi program negde drugde, pa ga onda donese kući. Radi obrnuto. Ideja je nastajala u Lazarevcu, prvi veliki test dogodio se pred lazarevačkom publikom, novi program će ovde imati svoju generalnu probu, a tek onda krenuti dalje.

U vremenu u kojem se često govori o tome šta jednom manjem gradu nedostaje, ponekad je važno primetiti i ono što u njemu nastaje. A ovoga puta iz Lazarevca možda neće krenuti samo još jedan bend i još jedna svirka.

Kreće jedna malo drugačija priča – sa pesmom, smehom, ponekom tugom i mnogo lokalnog šmeka.

I Marko Rodić želi da vidi dokle može da stigne.