Doskorašnji potpredsednik Socijalističke partije Srbije (SPS) Branko Ružić izjavio je da ne isključuje mogućnost da učestvuje na parlamentarnim izborima 25. oktobra, ali da neće donositi odluku samo zato da bi se njegovo ime našlo na glasačkom listiću.
„Razgovaram sa mnogo ljudi i ti razgovori su ozbiljni. Samostalna lista jeste jedna mogućnost. Zajednička lista sa ljudima sa kojima postoji dovoljno političkog poklapanja jeste druga. Ne isključujem ni druge modele. Ono što neću jeste da tražim političku adresu po svaku cenu“, rekao je Ružić agenciji Beta.
Upitan sa kim razgovara o nastavku političkog angažmana, Ružić je rekao da su to ljudi sa kojima je godinama radio, medju njima i sa sadašnjim i bivšim članovima SPS, ali i sa ljudima koji nikada nisu bili članovi te partije.
„Razgovaram i sa ljudima iz drugih političkih sredina i sa onima koji godinama nisu bili ni u jednoj stranci“, dodao je.
On nije želeo da pominje konkretna imena, jer bi to bilo „nekorektno prema njima“, Ružić je dodao da postoji „veliko nezadovoljstvo postojećom političkom ponudom i da to nezadovoljstvo više nema jasnu partijsku adresu“.
„Ne treba mi politički azil za nezadovoljne iz drugih partija. Potrebni su mi ljudi koji znaju zbog čega dolaze i šta su spremni da brane kada postane teško. Važnije mi je zašto je neko sa mnom nego odakle je došao“, rekao je Ružić.
On je isključen iz SPS-a 31. avgusta, zbog, kako je obrazloženo „kontinuiranog svesnog i namernog kršenja Statuta, nepoštovanja obaveze da sprovodi odluke organa i jedinstvenu politiku SPS-a“.
Na pitanje gde vidi prostor za politiku koju zastupa, Ružić je rekao da „vidi mnogo ljudi koji žele promenu, ali ne žele haos, ljude koji nisu zadovoljni SNS-om, ali se ne prepoznaju ni u postojećoj opozicionoj ponudi“.
„To su ljudi koji hoće uređenu državu, sigurnost posla, dostupno zdravstvo, dobro obrazovanje i osećaj da država nije protiv njih“, rekao je Ružić koji je bio član nekoliko prethodnih Vlada.
Prema njegovim rečima, Srbija se godinama tera da bira između dve krajnosti, a da između poslušnosti vlasti i revolta protiv svega postoji „velika Srbija koja hoće promenu, ali neće da joj neko promenom ugrozi normalan život“.
„Promena koja ljudima oduzme osećaj sigurnosti veoma brzo prestane da im liči na napredak. Zato ozbiljna politika mora istovremeno da ponudi i slobodu i sigurnost“, rekao je Ružić.
Upitan da li to znači da je on sada opozicija Aleksandru Vučiću i SNS, Ružić je odgovorio potvrdno, uz dodatak – „ako opozicija znači da ću kritikovati vlast tamo gde mislim da greši“. „Ako (opozicija) znači da moram sve što vlast uradi da proglasim pogrešnim samo zato što više nisam njen deo, onda ne“, dodao je.
Na pitanje šta najviše zamera Vučićevom načinu vladanja, Ružić je rekao da je to „prevelika koncentracija političke moći oko jednog čoveka“.
„Nijedna država ne postaje snažnija zato što je jedan čovek snažniji od njenih institucija. Srbija mora ponovo da dobije Vladu koja vlada, parlament koji kontroliše Vladu, pravosuđe koje ne čeka politički signal i medije u kojima kritika vlasti nije incident“, rekao je Ružić.
On nije želeo da se izjasni da li bi posle izbora mogao ponovo da saradjuje sa SNS-om, rekavši da pre izbora „neće trgovati postizbornim kombinacijama“.
„Za mene bi svaka buduća saradnja, sa bilo kim, morala da ima jasne političke i institucionalne uslove. Posle svega što sam prošao ne bih ponovo ulazio u odnos u kojem jedan partner odlučuje, a drugi posle objašnjava zašto je to bila zajednička odluka“, rekao je Ružić.
Povodom podrške studentskim protestima, zbog čega su ga ranije kritikovali iz SPS-a i vladajuće koalicije, Ružić je rekao da su ti protesti vratili pitanje odgovornosti u centar javnog života i pokazali da postoji generacija koju nije moguće disciplinovati funkcijom, zaposlenjem ili partijskom pripadnošću.
„Studenti su naterali društvo da ponovo razlikuje autoritet od funkcije. Pokazali su i da strah nije nasledan.Najveću uslugu studentima političari će učiniti kada prestanu da objašnjavaju studentima šta studenti moraju da budu. Podrška je podrška samo dok za nju ne ispostavite račun“, rekao je Ružić.
Kao vrednosti koje će nastaviti da zastupa u politici naveo je dostojanstvo, solidarnost i pravdu, rekavši da su to „tri konkretna kriterijuma po kojima se vidi kakvu državu imate“.
„Dostojanstvo čoveka ne sme da zavisi od partijske knjižice. Solidarnost ne sme da bude milostinja pred izbore. Pravda ne sme prvo da pita ko ste, pa tek onda šta vam se dogodilo“, rekao je on.
Svaka ozbiljna politika mora da zna gde joj je crvena linija, rekao je Ružić i dodao da svaki čovek mora da zna gde je njegova crvena linija, a čovek na javnoj funkciji još jasnije.
„Crvena linija nije samo ono što crtate drugima. To je i granica preko koje sebi ne dozvolite da pređete. Čovek može da izgubi funkciju, mandat i partiju. Najskuplje je kada izgubi kriterijum po kojem zna šta može, a šta ne sme. Čovek bez crvene linije vrlo brzo počne da živi po granicama koje mu drugi crtaju“, rekao je Ružić.
Na pitanje o izgledima Srbije da postane članica EU, Ružić, koji je ranije bio i ministar zadužen za ovaj process, rekao je da Srbija „pripada Evropi“.
„Ali evropske integracije ne smeju da postanu proces u kojem Srbija godinama ispunjava uslove, a cilj se stalno udaljava. Takav odnos troši poverenje. Ni Srbija nema pravo da za sopstvene slabosti krivi Brisel. Niko nam iz Brisela nije naredio da slabimo institucije, kontrolišemo medije ili tolerišemo korupciju. To su naši problem“, rekao je Ružić za Betu.
