Sjedinjene Američke Države (SAD) ponovo su pozvale političke lidere Kosova da sarađuju na formiranju institucija, u skladu sa Ustavom i odlukama Ustavnog suda.
U odgovoru za Radio Slobodna Evropa, neimenovani portparol Stejt departmenta SAD rekao je da politički lideri treba da rade zajedno na prevazilaženju institucionalnog zastoja.
„Ovaj kontinuirani politički zastoj dovodi do propuštenih prilika za Kosovo. Vreme je da lideri daju prednost napretku i stabilnosti, u interesu svih građana“, rekao je portparol.
To je drugi sličan poziv američke strane u kratkom periodu, nakon što je sličan zahtev za saradnju 12. avgusta uputila i Ambasada SAD u Prištini.
Novi američki poziv dolazi u trenutku kada Skupština Kosova još uvek nije konstituisana posle izbora održanih 7. juna.
Konstitutivna sednica novog saziva počela je 6. avgusta. Poslanici su položili zakletvu, ali proces nije prešao u fazu izbora predsednika Skupštine.
Aljbin Kurti (Albin) je, u svojstvu lidera Pokreta Samoopredeljenje, zatražio dodatno vreme za konsultacije sa strankama, rekavši da još nije postignut dogovor o formiranju institucija.
Sednica je prekinuta i zakazano je da bude nastavljena 8. avgusta.
Ni na nastavku sednice 8. avgusta nije bilo kandidature za predsednika Skupštine, jer je Kurti ponovo zatražio dodatno vreme za konsultacije sa strankama, ali je nakon toga poslanica Alijanse Time Kadrijaj bacila jaja u njegovom pravcu.
Posle tog incidenta, predsedavajući sednice Avni Dehari prekinuo je rad.
Od tada je proces ostao blokiran.
Dehari je rekao da će naredna sednica biti sazvana kada stranke postignu dogovor o rešavanju krize, uz obrazloženje da bez političkog dogovora nema smisla održavati sednicu samo kao formalnost.
Pored SAD-a i Evropska unija je ranije pozvala političke stranke da što pre pronađu rešenje za institucionalnu krizu. EU je upozorila da bi politički zastoj i kašnjenja u sprovođenju reformi mogli ograničiti sposobnost Kosova da koristi evropsku podršku.
U okviru Plana rasta, Kosovu je do kraja 2027. godine stavljeno na raspolaganje 882,6 miliona evra u vidu grantova i povoljnih kredita, dok su isplate povezane sa ispunjavanjem koraka utvrđenih Reformskom agendom.
