Američki nosač aviona „Džordž Vašington“ sa sedištem u Tihom okeanu je s krstaricom i razaračem koji ga štite, zaplovio ka Bliskom istoku pošto su se pojavili izveštaji o problemima sa mentalnim zdravljem posade i snabdevanjem nosača „Abraham Linkoln“, koji je tamo već dugo još od pre rata SAD protiv Irana.
„Linkoln“ je rekordno neprekidno dugo na moru – više od 240 dana.
Nekoliko poslanika opozicione Demokratske stranke zahteva odgovornost Pentagona zbog uslova na tom nosaču, za koje je ministar odbrane Pit Hegset u četvrtak rekao da su „potpuno pogrešno predstavljeni“.
Dug boravak na moru u ratnim uslovima izazvao je zabrinutost zbog uticaja na osoblje i zbog sve većeg tereta misije za sam brod i njegovu opremu dok nema ni nagoveštaja kada bi se rat mogao završiti.
Hegset je novinarima rekao da SAD mogu da održavaju blokadu Ormuskog zaliva „neodređeno vreme“.
Senator iz Arizone Ruben Galego, veteran marinaca, rekao je da se sa mornarima, pripadnicima Vazduhoplovstva i kopnenkih snaga na tom brodu postupa „ne samo odvratno, nego i opasno“.
Hegset je rekao novinarima da želi da se mornari Linkolna vrate kući i da se posade rotiraju što je pre moguće, ali je odbacio izveštaje o problemima na „Linkolnu“.
Kada su se izveštaji o nestašici hrane na brodu prvi put pojavili u aprilu, mornarica je uzvratila, nazivajući te izveštaje „lažnim“.
Od tada su se pojavili izveštaji da se mornari na „Linkolnu“ bore i s problemima mentalnog zdravlja. Mornarica je u saopštenju navela da „nije primetila povećanje samoubilačkih ideja ili pokušaja samoubistva na brodu“, ali su zvaničnici odbili da dostave podatke, pozivajući se na zabrinutost za operativnu bezbednost i privatnost pacijenata.
Zvaničnik Ratne mornarice je rekao da je mornar „pao u more“ s „Linkolna“ početkom avgusta, ali da je brzo nađen i da je dobio lekarsku pomoć, te je potom odveden sa broda radi daljeg lečenja. Zvaničnik nije rekao da li se smatralo pokušajem samoubistva.
Drugi nosači aviona takođe su imali duge plovidbe koje su izazvale zabrinutost za moral njihove posade i drugog osoblja. Nosač aviona „Džerald R. Ford“ vratio se kući sredinom maja posle 11 meseci na moru, najdužeg od Vijetnamskog rata, tokom kojeg je podržavao rat SAD sa Iranom i zarobljavanje predsednika Venecuele Nikolasa Madura.
Tokom plovidbe na „Fordu“ je izbio požar u prostoriji za pranje veša, zbog čega je morao da se okrene i vrati u Sredozemno more radi popravke, a stotine mornara su ostale bez prostorija za spavanje.
Zabrinutost zbog zahteva bitke i opasnosti od preopterećenja opreme brodova i posade prethodila je ratu u Iranu, sa brojnim nezgodama na brodovima koji su se borili protiv pobunjenika Huta u Jemenu 2024. i 2025. godine, uključujući nosač aviona „Hari S. Truman“ koji je na moru bio duže nego za šta je bio pripreman.
