Predsednik Rusije Vladimir Putin je danas predstavio predstojeće parlamentarne izbore kao simbol jedinstva.
Putin je građanima u snimljenom govoru emitovanom na televiziji rekao da će izbori biti „barometar podrške“ ratu protiv Ukrajine i ocenio da je „učešće na izborima naš zajednički doprinos pobedi Rusije“.
U Rusiji u petak počinju trodnevni parlamentarni izbori na kojima se očekuje pobeda Putinove stranke Ujedinjena Rusija.
Putin je rekao da izbori treba da pokažu da „milioni ljudi stoje iza ruskih boraca i da je narod ujedinjen“.
Na ovim parlamentarnim izborima – prvim od početka euskog rata u Ukrajini februara 2022. godine, biraće se saziv od 450 poslanika u donjem domu parlamenta, gde Putinova stranka ima ubedljivu većinu od izbora 2021. godine.
U Rusiji su 2024. godine bili predsednički izbori na kojima je Putin dobio još jedan mandat, do 2030. godine.
Glasanje će se održati i na okupiranoj teritoriji na istoku Ukrajine što je Centralna izborna komisija Ukrajine oštro je osudila i ocenila kao „nelegitimne” i „pravno ništave”.
Nezavisni politički analitičari i međunarodni posmatrači u velikoj meri opisuju predstojeće glasanje kao strogo kontrolisan proces sa unapred određenim ishodom.
Očekuje se da će vladajuća stranka koja podržava Putina, Jedinstvena Rusija, u potpunosti zadržati svoju dominantnu većinu u Državnoj dumi.
Gotovo svim istaknutim antiratnim kandidatima i pravim opozicionim ličnostima onemogućeno je učešće na izborima. Politički sistem je postao sve restriktivniji, koristeći zakonske mere za označavanje kritičara kao „stranih agenata” i za gašenje nezavisnih nadzornih organizacija poput „Golosa”, koji je prestao sa radom 2025. godine.
Ruska vlada nije pozvala međunarodne posmatrače iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) da nadgledaju proces glasanja.
Uprkos očekivanom ishodu, izbori se održavaju u uslovima promena u domaćoj atmosferi. Po podacima nezavisnih istraživanja javnog mnjenja „Levada centra”, ekonomski pritisci, veliki broj žrtava i nedavni napadi ukrajinskih dronova dugog dometa na domaću infrastrukturu, poput rafinerija nafte u Rusiji, izazvali su pojačanu zabrinutost u društvu.
Ukrajinski analitičari iz oblasti odbrane i obaveštajnog rada sugerišu da Kremlj možda odlaže neophodan novi talas vojne mobilizacije za period neposredno posle septembarskih izbora da bi izbegao negativnu reakciju javnosti na moilizaciju dok se glasanje ne okonča.
