Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je danas u Minsku na sastanku sa specijalnim izaslanikom SAD za Belorusiju Džonom Koulom (John Coale) rekao da su njihove dve države „postigle priličan broj sporazuma u vezi s našim ekonomskim vezama“ i pozvao Vašington da pomogne da se oslobodi novac Belorusije „zaglavljen u Sitibanci (Citibank)“.
Od kada se predsednik SAD Donald Tramp vratio u Belu kuću, Lukašenko je oslobodio stotine političkiih zatvorenika po nizu sporazuma sklopljenih uz posredovanje SAD koje su zauzvrat ukinule neke sankcije Belorusiji.
Pre sastanka sa Koulom Lukašenko je rekao da je otvoren za razgovor o „malom ili velikom sporazumu“ o ukidanje američkih sankcija, izvozu beloruskog đubriva u SAD i drugom.
Beloruska opozicija koja je uglavnom u egzilu je pozdravila napore američkog izaslanika Koula kao važnu humanitarnu misiju, ali naglašava da Lukašenkova vlast i dalje zatvara ljude kao političke zatvorenike.
Liderka opozicije Svjatlana Tihanovska je rekla da je zahvalna što su Trampu, Koulu i američkoj administraciji im politički zatvorenici prioritet i da je njihov angažman već doneo prave rezultate, ali da se nastavlja represija u Belorusiji iz koje je pona pobegla i da Lukašenko i dalje podržava rat Rusije protiv Ukrajine.
„Cilj treba da bude da se isprazne zatvori, a ne da se rehabilituje diktatura“, rekla je Tihanovska.
Po Centru za ljudska prava Vjasna, u Beorusiji je, koliko se zna, 912 političkih zatvorenika, od čega 20 novinara.
U razgovoru na sastanku sa Kouolom Lukašenko je negirao da Belorusija ima ikakve političke zatvorenike.
U martu je Lukašenko je naredio oslobađanje 250 političkih zatvorenika, a SAD prihvatile da ukinu sankcije sa dve beloruske državne banke i Ministarstvo finansija, kao i za vodeće proizivođače đubriva.
Po drugom dogovoru, u aprilu je u razmeni sa Poljskom oslobođen novinar Andžej Pačobut, kao i još devet drugih.
Lukašeko više od tri decenije čvrstom rukom vlada zemljom koja je više puta stavljena pod sankcije Zapada i zbog gušenja prava svojih 9,5 miliona stanovnika, i zbog dozvoljavanja Rusiji da od 2022. godine koristi njenu teritoriju za invaziju Ukrajine.
Posle predsedničkih izbora 2020. godine su stotine hiljada ljudi protestovale smatrajući da je ishod glasanja bio namešten. Demosntracijse su ugušene, a desetine hiljada ljudi zatvorene, kao i opozicione ličnosti koje nisu uspele da pobegnu u inostranstvo.
Pet godina kasnije, prošle godine, Lukašenko je osvojio sedmi mandat na izborima koje je opozicija nazvala farsom.
