Svetski lideri okupiće se naredne nedelje u sedištu Ujedinjenih nacija (UN) u Njujorku na zasedanju Generalne skupštine te organizacije.
Očekuje se izlazak predsednika SAD Donalda Trampa za govornicu drugi put u dve godine, a razgovori će biti posvećeni sukobu na Bliskom istoku i Ukrajini i rizicima od veštačke inteligencije.
Gotovo 130 šefova država ili vlada suočiće se sa veoma poremećenim svetskim poretkom uspostavljenim posle Drugog svetskog rata, dok se same Ujedinjene nacije bore da ostanu relevantne i da izdrže napade Trampa koji je skresao američke doprinose i povukao zemlju iz desetine UN tela, prenosi agencija Rojters.
Kineski predsednik Si Đinping, koji se poslednji put obratio tom diplomatskom skupu na visokom nivou preko videa 2021. godine, preskočiće Njujork, a imaće bilateralne razgovore sa Trampom u Vašingtonu u četvrtak, što podstiče raspravu o relevantnosti UN-a za rešavanje globalnih kriza.
Krizu morala i finansija dodatno povećavaju pitanja oko sledećeg lidera 80-ogodišnje organizacije pošto generalni sekretar Antonio Gutereš završava svoj mandat na kraju 2026. a za sada se ne vidi njegov jasan naslednik među kandidatima za njegovu zamenu.
Petnaestočlani Savet bezbednosti bi mogao da održi sastanak na visokom nivou o Ukrajini, veštačkoj inteligenciji i Bliskom istoku, uključujući i razgovore sa arapskim liderima, rekle su diplomate.
Sada, kada je prošlo više od godinu dana od početka Trampovog drugog mandata, ne bi se više reklo da UN propadaju, ali da jesu u krizi kojoj se ne vidi kraj, rekao je Ričard Gauan iz Međunarodne krizne grupe.
„UN možda nisu na intenzivnoj nezi kao što su bile prošle godine, ali izgleda da ostaju blokirane u trauma centru u doglednoj budućnosti“, rekao je on.
SAD su izbegle gubitak glasa u Generalnoj skupštini plaćanjem 725 miliona doprinosa redovnom budžetu organizacije ove nedelje, ali i dalje joj duguju više od milijardu dolara i stalno traže smanjenje troškova i reforme.
Generalna skupština sastaje se ubrzo pošto je nekoliko lidera iz industrije veštaćke inteligencije apelovalo na koordinisano usporavanje razvoja te tehnologije upozoravajući da bi uskoro mogla sama sebe da poboljšava i izmakne se ljudskoj kontroli.
Gutereš je rekao da će veštačka inteligencija biti jedna od glavnih tema ovog zasedanja i dodao da zemlje koje su na njenom braniku treba da uspostave zajedničke bezbednosne ograde da bi se izbeglo da ta trka jednog dana ne dovede do ogromne katastrofe na globalnom nivou.
Generalni sekretar dugo već zagovara globalno upravljanje veštačkom inteligenciju. UN su 2023. godine formirale savetodavno telo o toj tehnologiji, a članovi su tehnološki direktori, vladini zvaničnici i univerzitetski profesori.
Guterešovo upozorenje iznerviralo je Trampa koji je odbacio rizike od veštačke inteligencije kao „prevaru“ i rekao da je to „bolesna teorija zavere“ protiv veštačke inteligencije i da bi Kina profitirala od toga što se baca sumnja na njen razvoj.
Bliski istok će ponovo biti u fokusu rasprava, pošto američko-izaraelski rat protiv Irana nastavlja da destabilizuje region. Nedavni napadi jemenskih pobunjenika Hutija prete pomorskom saobraćaju u tesnacu Bab el Mandeb i mogli bi da utiču na dalji rast cena nafte.
Gutereš je izjavio da je vrlo teško doći do vojnog rešenja problema, a iskustvo oko borbi u Jemenu pokazalo je koliko je komplikovano imati uspešnu intervenciju. On je rekao da izaslanik UN u Jemenu ulaže ogromne napore da ostvari napredak u pregovorima.
Mirovni pregovori su i dalje u zastoju, a Iran i SAD nastavljaju da razmenjuju udare i Tramp preti velikom eskalacijom rata.
Iranski predsednik Masud Pezeškijan trebalo bi da se obrati Generalnoj skupštini u sredu. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu, koga traži Mežunarodni krivični sud zbog navodnih zločina protiv čovenosti u Gazi, koje Izrael negira, govoriće u četvrtak.
Paletinski predsednik Mahmud abas drugu godinu za redom neće biti na skupu lično. SAD, koji je bliski saveznik Izraela ponovo je Abasu i palestinskim zvaničnicima uskratio vize. UN će dozvoliti Abasu da se u četvrtak preko video veze obrati Generalnoj skupštini.
Na dnevnom redu je i ruski rat protiv Ukrajine koji je ušao u petu godinu. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov će se obratiti Generalnoj skupštini. Zelenski će verovatno nastojati da učvrsti ukrajinski položaj pred još jednu zimu, koja će, kako se očekuje, biti teška, rekle su diplomate. Savet bezbednosti UN nije bio u stanju da deluje oko okončanja sukoba zato što Rusija, kao stalna članica, ima pravo veta.
Tramp je ponekad izgledao frustrirano što nije uspeo da izdejstvuje okončanje rata, što je najavio na početku svog drugog mandata u januaru prošle godine. Gutereš je istakao da rat utiče i na civile kao i na bezbednost u hrani i cene energenata.
