Predsednik SAD Donald Tramp, premijerka Danske Mete Frederiksen i premijer Grenlanda Jens-Frederik Nilsen su danas potpisali sporazum SAD, Danske i Grenlanda namenjen jačanju bezbednosti u regionu Arktika i severna Atlantskog okeana, čime su ublažene tenzije koje je Tramp izazvao svojim ponovljenim izjavama da Grenlad treba da postane deo SAD-a.
Potpisivanje tg sporazuma na margini 81. zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku usledilo je samo nekoliko dana od kada je Tramp objavio da je postignut dogovor da se ojača američko vojno prisistvo na tom velikom, ledenom poluautonomnom ostrvu koje je deo Danske, članice EU i NATO.
„Ovo je ogromno za Evropu i Sjedinjene Američke Države, i za sve. I za Grenland će biti neverovatno“, rekao je Tramp neposredno pred potpisivanje.
Tramp je mesecima govoriio da Grenland treba da postane deo SAD i pretio da će preuzeti tu poluautonomnu teritoriju od Danske, saveznice u NATO-u.
Danas nije odgovarao na pitanja da li američko preuzimanje Grenlanda „više nije na stolu“.
Zvaničnici SAD, Grenlanda i Danske pregovarali su mesecima iza kulisa tražeći rešenja da se odgovori na neke od Trampovih zabrinutosti za bezbednost tog strateški postavljenog ostrva bogatog rudom.
Trampove namere o preuzimanju Grenlanda su zategle i odnose sa NATO-om, a danska premijerka Mete Fredriksen upozorila je da bi američko preuzimanje Grenlanda bilo jednako kraju Atlantske alijanse.
Spor je uznemirio mnoge od oko 56.000 stanovnika Grenlanda i unelo razdor između SAD i Danske i njenih partnera u EU koji su povećali vojne vežbe i novčanu podršku tom ostrvu.
Trgovina i mogućnost dolaska do resursa ukalkulisani su uz brige oko budućnosti Grenlanda, čije oko dve trećine teritorije je unutar Severnog polarnog kruga gde je topljenje morskog leda otvorilo plovne rute na koje ciljaju zemlje istočne Azije, pre svega Kina, a i Rusija što se tumači i kako potencijalna vojna pretnja SAD.
SAD su decenijama prisutne na Grenlandu, ali se od 1945. američko vojno prisustvo na tom ostrvu smanjilo od hiljada vojnika u 17 baza i osmatraćnica na svega oko 200 vojnika u udaljenoj svemirskoj bazi Pitufik na severozapadu tog ostrva. Ta baza služi za upozorenja na rakete, odbranu SAD od njih i operacije SAD i NATO-a za nadzor Zemlje iz svemira.
U govoru u Generalnoj skupštini UN Tramp je danas izneo neke elemente sporazuma: „Odmah ćemo početi proces razvoja velikog vojnog prisustva na odgovarajućim lokacijama“, rekao je on i najavio izgradnju „dve velike vojne baze“.
Parlament Danske je prošle godine odobrio zakona kojim se dopušta postavljanje američke vojne baze na tlu Danske, time i Grenlanda, proširivši time vojni sporazum iz 2023. postignut sa administracijom prethodniog predsednika SAD Džozefa Bajdena kojim je dat širok pristup američkim trupama u vazduhoplovne baze u Danskoj.
Tramp je ranije insistirao na tome da SAD moraju da „uzmu Grenland“ da bi sprečile Rusiju ili Kinu da to urade. On jeste rekao da bi radije „sklopio dogovor“ o preuzimanju te teritorije, ali je i dodavao da će „na ovaj ili onaj način“ SAD „imati Grenland“.
Po danas potpisanom sporazumu kojeg je Vlada Danske objavila posle potpisivanja, Vašingtonu je dozvoljeno da „modernizuje i proširi“ svoje aktivnosti u bazi Pitufik na severozapadu Grenlanda.
Takođe se navodi da SAD mogu da uspostave „odbrambene zone“ u Narsarsuaku na jugu i Mestersvigu na istoku, koje mogu da „predstavljaju dodatne odbrambene zone na Grenlandu i ojačaju njegove vojne operacije ili objekte“.
Vašington treba da sa firmama Grenlanda – koliko je to najviše moguće – sklopi ugovore za robu i usluge za postavljanje, održavanje ili demontiranje baza.
Prema sporazumu se odobrava i opsežna američka vojna mobilnost na teritoriji Grenlanda, uključujući i pristup podmorju.
Ni jedna zemlja koja nije članica NATO neće imati dozvolu da uspostavi svoje vojne instalacije sa ljudstvom ili bez njega na Grenlandu, ili da ima duže vojno prisustvo sem ako se potpisnici sporazuma ne slože s tim.
Sporazum nema datum isteka, i ako Grenland eventualno odluči da proglasi nezavisost, prihvata da će ostati u NATO-u i da preuzeti prava i obaveze Danske iz danas potpisanog sporazuma.
Mikel Runge Olesen, viši istraživač u Danskom institutu za međunarodne studije rekao je da Grenland i Danska iz sporazuma dobijaju mogućnost da „okončaju krizu (nastalu zbog ranijih Trampovih najava) bez ugrožavanja suvereniteta“, dok SAD dobijaju „nešto povoljniji sporazum“ od postojećeg vojnog dogovora.
Ali ukuopni odnosi SAD, Danske i Grenlanda će verovatno ostati pod senkom dugo posle Trampovog odlaska sa dužnosti i kriza koju je on izazvao će verovatno imati značajan i trajni negativni uticaj na transatlantske odnose uopšte, rekao je Olesen i dodao da će decenije biti potrebne da se ponovo izgradi sada izgubljeno poverenje.
Premijerka Danske Mete Fredriksen je danas rekla da je sporazum „dogovor koji može da traje zauvek“ i da je dobar za SAD, Grenland, Dansku i širi NATO savez.
„Gospodine predsedniče, bili ste vrlo jasni, ne želite da neprijatelji dođu suviše blizu. Ja se u potpunosti slažem“, rekla je ona Trampu.
Premijer Grenlanda Jens-Fredrik Nilsen rekao je da tim sporazumom „svi pobeđuju“.
