Opozicioni poslanici danas su, tokom rasprave po amandmanima na predlog Zakona o oružju i municiji, istakli kao problematično to što će policijski službenici imati diskreciono pravo da nekome odbiju izdavanje dozvole za nošenje oružja, dok ministar pravde Nenad Vujić tvrdi da je ostavljeno pravo na žalbu.
Poslanik Srbija centra (SRCE) Petar Bošković rekao je da ta stranka amandmanom traži da se promeni odredba po kojoj policijski službenik prilikom izdaje dozvole za oružje procenjuje bezbednosnu smetnju, odnosno „ponašanje, navike i sklonosti“ tražioca dozvole i zatražio od ministra pravde Nenada Vujića da to objasni.
„Znači može neko da analizira, iako ste potpuno u redu, vaše ponašanje, navike i sklonosti, i pri tome da vam ne da objašnjenje zbog čega je to urađeno“, rekao je Bošković i ocenio da to ne sme biti diskreciono pravo policije, već da bi to trebalo činiti na osnovu donetih presuda i sličnih pravnih dokumenata.
I poslanica Zeleno-levog fronta (ZLF) Biljana Đorđević zatražila je amandmanom preciziranje stava da bezbednosnu smetnju za posedovanje oružja treba da predstavlja svaka osuda za krivična dela, ne samo osuda na kaznu zatvora, kao i da u to treba uključiti i osobe protiv kojih se vodi pretkrivični postupak.
„Ako ostane takva formulacija kako je predloženo, to značilo da se učiniocima nasilja u porodici, kojima se u 70 odsto slučajeva izriču uslovne kazne zatvora, činjenica uslovne osude ne bi smatrala bezbednosnom smetnjom“, rekla je Đorđević.
Poslanica Stranke slobode i pravde (SSP) Jelena Milošević ukazala je da se u jednom delu predloženog zakona upućuje na Zakon o unutrašnjim poslovima, što prema njenim rečima, otvara rizičnu pravnu prazninu u kojoj se bezbednosne provere za građane koji legalno poseduju ili žele da legalno pribave oružje sprovode „pod velom tajnosti operativnog rada policije“.
„Ovde je problematično što se ovim izmenama cementiraju ovlašćenja policije. To praktično znači da načelnik policije ili neki drugi službenik ima diskreciono pravo, odnosno subjektivnu procenu, ko može, a ko ne može da dobije oružje“, kazala je Milošević.
Prema njenim rečima, problematično je što on ne mora da objasni zbog čega neko lice ne može da dobije oružje i to lice ostaje pravno bespomoćno.
„Ovo otvara mogućnost za korupciju, za lične animozitete posebno u malim mestima, i posebno otvara mogućnost za diskriminaciju – od toga ko za koga navija, da li je član neke političke grupe, da li ide na proteste“, kazala je Milošević.
Ministar pravde Nenad Vujić naveo je da se „ponašanje, navike ili sklonosti“ odnose na situacije poput nasilja u porodici, gde nema pravosnažnih odluka.
„Zato onda imamo ovakvu formulaciju – ako lice svojim ponašanjem, navikama ili sklonostima ukazuje da će predstavljati opasnost za sebe i druge. Tu je jasno da govorimo o svim situacijama u kojima nemamo pravosnažnu presudu, osudu, već da je sve to u nekakvoj fazi postupka ili prijave“, kazao je Vujić.
Dodao je i da je „nekad bolje pustiti deset osumnjičenih i kriminalaca, nego osuditi jednog nevinog“, i to uporedio sa slučajem diskrecionog prava prilikom izdavanja oružja.
„Bolje se ogrešiti možda u devet slučajeva i nekom primenom diskrecionog ovlašćenja ne dati pravo nekome da nosi oružje, nego napraviti grešku i izdati oružje nekom licu kojem nije trebalo da date oružje“, rekao je Vujić.
Ukoliko neko dobije dokument kojim se odbija, kako je naveo ministar, ima pravo na žalbu i svako može da pokrene spor, čak i u slučaju ćutanja uprave.
„Svakako na odbijanje može da se žali, sva obrazloženja koja se traže, onda će sud ceniti opravdanost ponašanja, navika ili sklonosti“, dodao je ministar.
