„Crna Gora se posmatra kao potencijalni plen i ogledalo sopstvenog neuspeha. Njen uspešan napredak ka Evropskoj uniji direktno ogoljava činjenicu da Srbija pod trenutnim režimom nazaduje i tavori u autokratiji, dok brži korak Podgorice ruši narativ Beograda da je evrointegracija regiona nemoguća zbog navodne nepravde Zapada“, rekao je Popov za podgoričku „Pobjedu“.
Dodao je da zvanični Beograd Crnu Goru ne doživljava kao suverenu državu, već kao privremeno otuđenu teritoriju.
„Konstantno se pokreću mehanizmi destabilizacije kroz meku moć, crkvu i političke eksponente Beograda, kako bi se usporio njen evropski put i stvorio privid da je nefunkcionalna bez tutorstva Srbije“, istakao je Popov.
Prema njegovim rečima, Hrvatska sa druge strane, igra „dežurnog i večitog neprijatelja koji služi kao konstantan alibi za unutrašnje krize“.
„Kada se kao sada vlast u Srbiji suoči sa pritiscima, protestima građana ili zahtevima za demokratizaciju, ti događaji se ekspresno proglašavaju za ‘obojenu revoluciju’ koju navodno finansiraju i logistički podržavaju hrvatske službe. Istovremeno oni funkcionišu kao savršeni sparing partneri u nacionalizmu, gde radikalna retorika sa jedne strane služi kao idealan podsticaj za jačanje desnice na drugoj, što vlastima i u Beogradu i Zagrebu pomaže da podgrevanjem trauma iz devedesetih homogenizuju biračko telo i učvrste pozicije bez rešavanja stvarnih problema građana“, naveo je Popov.
Popov je ocenio i da u Srbiji nije izvršeno „suštinsko i iskreno suočavanje sa prošlošću“, zbog čega, kako je naveo, politički akteri koriste isti model vladavine zasnovan na „proizvodnji unutrašnjih izdajnika i etničkom etiketiranju“.
On je rekao da su napadi na porodicu Božović, pretnje novinaru Dinku Gruhonjiću i uništavanje imovine, prema njegovom mišljenju, posledica „atmosfere linča koju država svesno kreira, sponzoriše i ne sankcioniše“.
„Glavni simbol sa kojim će Vučić ući ili otići u istoriju neće, kako se hvali, biti auto-putevi i pruge građeni na duboko koruptivan način. Istinski, mračni simbol njegove strahovlade biće upravo ojađene majke, generacije kojima je oduzeo budućnost, to sklupčano dete na ulici, polomljena vilica devojke koju su pretukli njegovi kapuljaši i abolirane potencijalne ubice koje su se automobilima nekažnjeno zaletale na demonstrante. Baš kao i devedesetih godina, istorija se u našem društvu ne ponavlja kao farsa, već kao još brutalnija i krvavija ljudska tragedija“, poručio je Popov.
Govoreći o istrazi u vezi sa navodnom upotrebom zvučnog topa, Popov je ocenio da saslušavanje vojnog komentatora Aleksandra Radića, advokata Aleksandra Olenika i glavnog i odgovornog urednika agencije Beta Vojkana Kostića predstavlja, kako je naveo, „školski primer zamene teza“.
„Poruka koja se šalje saslušavanjem Aleksandra Radića, Aleksandra Olenika i Vojkana Kostića jeste brutalno zastrašivanje preostalih kritičkih glasova, novinara i analitičara, sa jasnim ciljem da se svako ko se usudi da otkrije prljave poslove vlasti provuče kroz toplog zeca“, rekao je Popov.
Dodao je da se time, kako tvrdi, pokušava skrenuti pažnja sa drugih afera, među kojima je naveo slučaj pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, aferu „Milić“, zaplenu pet tona marihuane u mestu Konjuh i Generalštab.
Komentarišući učestale obračune kriminalnih grupa, Popov je rekao da to nije posledica nemoći države, već „svesno stvorene nove stvarnosti u kojoj su se granice između države i organizovanog kriminala potpuno izbrisale“.
„Država ima sve mehanizme da za 48 sati suzbije ulične klanove ukoliko postoji politička volja, ali ta volja ne postoji jer su navijačke i kriminalne grupe godinama unazad korišćene kao batinaši režima“, ocenio je Popov.
On je dodao da su svakodnevni oružani obračuni, prema njegovim rečima, posledica borbe za prevlast unutar sistema koji je „duboko ogrezao u korupciji, bezakonju i potpunom zanemarivanju vrednosti ljudskog života“.
