U saopštenju se navodi da su podaci usklađeni sa izveštajima Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), prema kojima zemlje regiona beleže ozbiljan teret preuranjene smrtnosti izazvane dugotrajnom izloženošću finim česticama. Prema tim informacijama, nakon Srbije, najviše smrtnih slučajeva beleže Bosna i Hercegovina (4.783), Albanija (3.551), Hrvatska (2.886), Severna Makedonija (2.667), Slovenija (1.034) i Crna Gora (555).
Takođe ističe da je u Srbiji tokom 2023. godine oko 11.000 smrtnih slučajeva bilo povezano sa zagađenim vazduhom u celini, dok je 8.735 posebno pripisano česticama PM2.5. Ove čestice su među najopasnijim zagađivačima, jer prodiru duboko u respiratorni sistem i krvotok.
Kao glavni izvori PM2.5 navode se:
- sagorevanje uglja i ogrevnog drveta u domaćinstvima,
- rad industrijskih postrojenja i termoelektrana bez savremenih filtera,
- saobraćaj sa velikim udelom zastarelih dizel vozila,
- nedovoljno efikasna kontrola emisija.
U saopštenju se podseća da je dugotrajna izloženost zagađenom vazduhu povezana sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, moždanog udara, hroničnih respiratornih oboljenja i raka pluća, kao i sa skraćenjem prosečnog životnog veka stanovništva.
Pokret naglašava potrebu za hitnim merama, uključujući modernizaciju kućnih sistema grejanja, strožu regulaciju industrijskih emisija i kvalitetnije informisanje građana tokom perioda visokog zagađenja.
