On je to rekao za hrvatski N1 televiziju komentarišući što je Evropski parlament usvojio njegov izveštaj o napretku Srbije na putu prema članstvu u Evropskoj uniji u kojem se ocenjuje da je evropski put Srbije znatno usporen, a u pojedinim područjima zabeleženo je i nazadovanje.
Picula je rekao da raste interes evrozastupnika za politiku proširenja, pa tako i za Srbiju, kao i da su evroposlanici u velikom broju želeli da učestvuju u izradi dokumenta koji smatraju važnim jer se odnosi na državu koja ima najveći potencijal za članstvo u EU.
„Nažalost, to se godinama ne događa. Umesto da Srbija bude motor procesa proširenja, postala je njegov kočničar“, rekao je Picula.
On je ukazao da se o Srbiji ne može govoriti odvojeno od njenog uticaja na region, odnosno na Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Kosovo.
„Nastojali smo da uskladimo geopolitičku važnost politike proširenja sa stvarnim stanjem na terenu, oslanjajući se pritom na izveštaj Evropske komisije koja je krajem prošle godine predstavila poverenica Marta Kos. Ona su bila izrazito kritična prema vlastima u Srbiji“, rekao je Picula navodeći da je komisija dodatno pooštrila svoju ocenu nakon donošenja zakona koje naziva „Vučićevim zakonima“.
On je rekao da je EK u maju dovela u pitanje napredak Srbije prema članstvu, ali da je kasnije promenila ton.
„Zbog uticaja određenih država članica koje žele Srbiju zadržati u orbiti evropskih integracija. Mislim pre svega na strateške interese Pariza i Berlina. Nemačka i Francuska, po mom mišljenju, uticale su na promenu stava Komisije, koja nije bila dosledna u svojim ocenama, za razliku od Evropskog parlamenta koji je svih ovih godina kritički intoniran prema situaciji u Srbiji“, istakao je Picula za N1.
Na pitanje o razlikama između njegovog izveštaja i stava Komisije, Picula je upozorio da se pokušavaju zanemariti činjenice.
„Čini se da će ostati na pokušaju da se ignorisanjem činjenica pomogne autokratskom režimu da ostane na evropskom putu“, rekao je hrvatski evroposlanik iz opozicione Socijaldemokratske partije.
On je podsetio i da se osam od 27 država članica usprotivilo otvaranju trećeg klastera u pregovorima sa Srbijom što pokazuje da veliki broj država članica ne vidi razlog za nastavak politike proširenja prema Srbiji u sadašnjim okolnostima.
Na pitanje kakvu bi poruku uputio vlastima u Srbiji i kako bi EU trebalo da reaguje, Picula je odgovorio da se treba dosledno držati kriterijuma za članstvo.
„EU ne bi smela da vodi transakcijsku politiku prema državama kandidatkinjama, odnosno zatvarati oči pred kršenjem ljudskih prava i temeljnih vrednosti u zamenu za određene političke ili ekonomske interese“, rekao je Picula.
On je ocenio i da je višegodišnji antievropski narativ ostavio posledice na raspoloženje građana Srbije i da je „antievropski narativ u Srbiji i srpskim medijima doveo do toga da članstvo u EU više nije popularno“.
