Deonica Moravskog koridora od Adrana kod Kraljeva do Preljine kod Čačka, u dužini od 28,7 kilometara, otvorena je danas, a u saobraćaj će biti puštena sutra u 9 časova.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je prisustvovao otvaranju deonice rekao je da će kilometar puta koštati 18 miliona evra zbog uređenja vodotokova.
Današnjim puštanjem u saobraćaj deonica od Kraljeva do Čačka otvoreno je ukupno 100,3 kilometra Moravskog koridora.
Moravski koridor ukupno će biti dug 112,3 kilometra i povezaće Pojate i Preljinu, odnosno Rasinski, Raški i Moravički okrug.
Vučić je rekao da će na novoj deonici od 1. jula početi da se plaća putarina.
Rekao je da će se od Beograda do Kraljeva stizati za sat i 15 minuta.
Naveo je da čim se završi još 12 kilometara od Adrana do Vrbe, što će, kako je rekao, biti pre kraja godine, od proleća krenuti gradnja brze saobraćajnice do Jarinja.
„Dogovorili smo konačno to oko zaštićene zone Studenice i to će dramatično da približi Pazar, Rašku, sva mesta od Bogutovačke banje do Mataruške banje Beogradu, ali i Jarinje“, rekao je Vučić.
Na danas puštenoj deonici auto-puta izgrađena je denivelisana raskrsnica „Adrani“, koja omogućava vezu Moravskog koridora sa Ibarskom magistralom, kao i denivelisana raskrsnica Čačak Istok (nova Preljina), koja omogućava vezu Moravskog koridora sa Ibarskom magistralom i saobraćajnicom Preljina-Čačak-Požega.
Takođe, izgrađen je deo denivelisane raskrsnice „Katrga“, koja će povezivati Moravski koridor sa budućom brzom saobraćajnicom Gružanski koridor i Ibarskom magistralom.
Na toj deonici izgrađeno je 16 mostova, četiri nadvožnjaka i sedam podvožnjaka.
Prethodno je u aprilu 2023. godine, puštena u saobraćaj deonica od Pojata do Makrešana, a u decembru 2023. godine od Makrešana do Kruševca.
Potom je u decembru 2024. godine puštena deonica od Kruševca do Vrnjačke Banje, a u decembru 2025. godine za saobraćaj je otvorena i deonica Vrnjačka Banja – Vrba, dužine 14 kilometara.
Radi se i na ostatku projekta, na deonici od Vrbe do Adrana, u dužini od oko 12 kilometara.
U okviru projekta izgradnje Moravskog koridora izvode se i radovi na hidrotehničkom uređenju reke Zapadna Morava, u dužini od oko 60 kilometara, čime se auto-put štiti od velikih voda Zapadne Morave, ali se povećava i stepen zaštite od poplava okolnog područja.
Autoput se gradi za računsku brzinu od 130 kilometara na čas, sa širinom od ukupno 30 metara, što je skoro dva metra šire od ostalih autoputeva u Srbiji.
Moravski koridor je i prvi digitalni koridor u Srbiji, koji omogućava brzu i pouzdanu razmenu informacija čime se povećava bezbednost saobraćaja.
Izvođač radova je američko – turski konzorcijum „Behtel-Enka“.
