Kada govori o ulozi religije u osnivanju Sjedinjenih Američkih Država, istoričar Greg Frejzer ne privlači željnu publiku.
„Nijedna strana zapravo ne želi da čuje šta ja govorim“, kaže Frejzer, profesor istorije i političkih studija na Univerzitetu Masters, hrišćanskoj školi u Santa Klariti, Kalifornija.
Osnivači SAD, kaže Frejzer, nisu stvorili hrišćansku republiku. Nekoliko ključnih osnivača je ili odbacilo osnovne hrišćanske doktrine ili su bili dovoljno nejasni da bi istoričari raspravljali o njima. Za Frejzera, to često razočarava publiku njegove hrišćanske sabraće.
Ali, kaže on, osnivači nisu bili ni grupa racionalističkih deista – vernika u Boga koji je pokrenuo univerzum poput časovničara, a zatim ga ostavio na miru – ni grupa antireligioznih skeptika, kako se ponekad prikazuju. To razočarava publiku koja favorizuje visok zaštitni zid između crkve i države. Većina osnivača je bila religiozna u jednom ili drugom obliku.
Dugotrajna debata o namerama osnivača u vezi sa religijom dobila je na snazi sa približavanjem 250. godišnjice Deklaracije o nezavisnosti 4. jula. Usred proslave 250. godišnjice neki hrišćanski aktivisti i autori udvostručuju tvrdnje da su SAD osnovane kao hrišćanske.
Imaju saveznika u Beloj kući. Predsednik Donald Tramp promoviše pokret „Amerika se moli“, što je kulminiralo okupljanjem 17. maja na Nacionalnom trgu u Vašingtonu. Zvaničnici kabineta objavljuju hrišćanske poruke u svom zvaničnom svojstvu. Ministar odbrane Pit Hegset je proglasio da je „Amerika osnovana kao hrišćanska nacija… to je u našoj DNK“.
Kritičari i zagovaračke grupe uzvraćaju.
„Većina – skoro svi – ozbiljni istoričari se slaže da Amerika nije osnovana kao hrišćanska zemlja ni u kojem smislenom pravnom, filozofskom ili ustavnom smislu“, kaže grupa „Amerikanci ujedinjeni za odvajanje crkve od države“.
Šest od 10 anketiranih odraslih Amerikanaca reklo je da veruju da su osnivači prvobitno nameravali da Amerika bude hrišćanska, po izveštaju istraživačkog centra Pju iz 2022. godine.
„Svi traže ono što mi istoričari nazivamo upotrebljivom prošlošću“, kaže Džon Fia, autor knjige „Da li je Amerika osnovana kao hrišćanska nacija?“
„Idemo u prošlost tražeći ono što želimo da bismo progurali određenu političku ili kulturnu agendu“, kaže Fia, saradnik u Lumen centru, hrišćanskom istraživačkom institutu i studijskom centru u Medisonu, Viskonsin.
Državni zvaničnici i drugi su se zaista molili u ime nove republike u važnim istorijskim trenucima. Ali je rekao da su druga pitanja – poput oporezivanja i predstavljanja – bila važnija za Američku revoluciju.
Istoričar Mark Dejvid Hol tvrdi da je hrišćanstvo snažno uticalo na osnivanje. Iako glavni osnivači nisu imali tradicionalna hrišćanska verovanja, on tvrdi da mnogi drugi osnivači jesu, i to je oblikovalo njihovo razmišljanje o tome kako formirati novu republiku.
„Postoji mnogo dokaza da je hrišćanstvo imalo uticaj“, kaže Hol, autor knjige „Da li je Amerika osnovana kao hrišćanska?“.
On kaže da je pažnja osnivača na ljudsko dostojanstvo u skladu sa biblijskim učenjem o čovečanstvu stvorenom po Božjoj slici. Sistem kontrole i ravnoteže – kako bi se sprečila koncentracija moći – odražava učenja o ljudskom grehu koja bi prožimala uglavnom protestantsku kulturu, kaže on.
On takođe napominje da su neki rani predsednici i sastavi Kongresa – parlamenta izdali proglase za molitvu i zahvalnost, iako su neki naišli na protivljenje i kontroverze. Neke države su sponzorisale crkve decenijama pošto je Ustav ratifikovan, što ukazuje na to da osnivači nisu verovali da religija treba da bude odsutna iz javnog života.
Verovali su da je vera važna u formiranju moralnih, odgovornih građana nove republike. Promovisali su „toleranciju bez eliminisanja važnosti stvarne verske posvećenosti različitih sledbenika“, napisao je Frejzer u knjizi „Verska uverenja osnivača Amerike“.
U Ustavu nema reference na bilo koju konkretnu religiju osim datuma – „u godini Gospodnjoj“ 1787. On zabranjuje verske provere za nosioce funkcija. Prvi amandman garantuje versku slobodu i zabranjuje „uspostavljanje“ državne religije.
Presude Vrhovnog suda iz 20. veka primenjivale su Prvi amandman na države na osnovu Četrnaestog amandmana, koji zabranjuje državama da uskraćuju prava građana.
Frejzer tvrdi da Biblija nije navedena kao izvor za bilo kakve upravljajuće principe u dokumentovanim postupcima Ustavne konvencije ili u uticajnim Federalističkim spisima. On kaže da su osnivači crpili uticaje poput prosvetiteljskog razmišljanja za koncepte kao što su ljudska jednakost, odgovorna vlada i sloboda veroispovesti. Rani kritičari su krivili nedostatak verskog sadržaja u Ustavu.
Deklaracija o nezavisnosti zaista ima verski jezik, proglašavajući da prava dolaze „od Tvorca“ i poziva se na „Zakone prirode i Boga prirode“.
Tomas Džeferson i drugi osnivači SAD – vešto, kaže Frejzer – koristili su termine prihvatljive hrišćanima, kao i sledbenicima drugih verskih i filozofskih pokreta.
U vreme Revolucije, većina kolonista bili su protestanti, iako je učešće u crkvi bilo u opadanju.
Racionalistički pristupi religiji snažno su uticali na mnoge fakultetski obrazovane i imućne elitne ljude, poput onih koji su sastavili Deklaraciju o nezavisnosti i Ustav, napisao je Frejzer. Takođe je tako bilo i sa masonerijom, bratskim redom zasnovanim na verovanjima u univerzalnog Boga i moralu.
Neki osnivači bili su pobožni hrišćani poput Džona Džeja, Samjuela Adamsa i Patrika Henrija. Drugi su verovali u Boga, ali ne i u Isusovu božanstvenost, uključujući ključne osnivače poput Džefersona, Džona Adamsa i Bendžamina Franklina. Zagonetni Džordž Vašington je ostao aktivan u svojoj episkopalnoj crkvi, ali je izbegavao sakramente i takođe je bio aktivni mason.
Ali suprotno uvreženom verovanju, većina osnivača nisu bili deisti.
Frejzer umesto toga opisuje mnoge osnivače kao „teističke racionaliste“. Džordž Vašington je verovao da mu je božanska „Promisao“ spasla život u bici i da je intervenisala u ime Amerike. Nije bio ni blizu sam u tom uverenju.
„Oni su verovali u aktivnog Boga“, kaže Frejzer.
Čak su i skeptici smatrali da je religija važna u formiranju vrlih građana. Mnogi naučnici veruju da je Prvi amandman stvorio neku vrstu slobodnog verskog tržišta u kojem hrišćanstvo i druge vere cvetaju do danas.
