Snaga reči profesora, filozofa i političara Dragoljuba Mićunovića (1930 – 2026), o ideji boljeg sveta i društva bila je zarazna, uz njega je bavljenje politikom imalo više smisla, rečeno je na tribini posvećenoj Mićunoviću u Beogradu.
Mićunović, prvi predsednik obnovljene Demokratske stranke (DS), umro je prethodne sedmice u 96. godini.
Prijatelji, poštovaoci i saradnici govorili su na današnjoj tribini u organizaciji Fondacije „Ljuba Davidović“ u Centru za kulturnu dekontaminaciju o životu i delu Mićunovića.
„Strasno je verovao da ce doći do višpartijskog sistema, da će pobediti mudrost, znanje i mladost. Sa divljenjem smo slušali njegove reči“, rekli su sagovornici o njegovom aktivizmu tokom studentskih protesta 1968. godine.
Predsednik DS Srđan Milivojević ocenio je da se sa smrću Mićunovića završila jedna epoha srpske politike.
„Voleo bih da ta epoha traje duže, ali epoha čoveka koji je politiku determinisao na osnovu svoje pristojnosti, možda nažalost odlazi sa profesorom Mićunovicem. On nije bio samo lider, već čuvar prometejske vatre progresa u vreme totalitarnog mraka, svetionik slobode. Bio je putokaz, smernica, čovek koji je demonstrirao šta znači etika. On je svoj poziv i svoj život pretočio u politiku koja poznaje moral, slobodu i ljudsko dostojanstvo“, rekao je Milivojević.
Dodao je da Mićunović nije ušao u politiku da bi izgradio moć, već vrednosti, principe, postulate i ideje.
Bivši predsednik Srbije i bivši predsednik DS Boris Tadić rekao je da je Mićunović verovao da je demokratija lek za probleme u državi.
„Teško je govoriti tri dana zaredom o njemu, ali je važno, ponekad zaboravimo ljude prebrzo, a setimo se njihovih dela kasnije. Mićunović je čovek koje ispunio sve pore srpskog društva, čovek koji se borio za elememtarne principe pravde i dostojanstva. Njegov život je bio veoma složen i način na koji ga je nosio je bio za posebno poštovanje“, rekao je Tadić.
Kako je ocenio, DS se ogrešio o Mićunovića kada ga je isključila iz stranke, mada je ta greška kasnije ispravljena.
„Još sedamdesetih godina prošlog veka su kretale ideje o DS-u, te ideje su podržavali ljudi koji su verovali da je potrebno drugačije mišljenje. Mićunović je jedan od onih koji je branio i svoje i tuđe mišljenje“, naveo je Tadić.
Sagovornici na tribini ocenili su da je Mićunović bio „vatra demokratije do kraja svog života“.
„Za njega je parlament bio hram, možda je zato bio najbolji predsednik Skupštine. Verovao je da se za opšti interes mora razgovarati, radio je na dijalogu, on je okupljao ljude i nije ih razdvajao. U svom poslednjem intervjuu, rekao je da želi da bude upamćen po događajima u kojima je kao političko biće učestvovao po onome što je pretrpeo, protiv čega i kako se borio“, rečeno je na tribini.
Početkom 1960-ih godina Mićunović izabran je za asistenta na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je odbranio doktorsku disertaciju iz oblasti logike društvenih istraživanja.
Sa grupom filozofa bio je jedan od organizatora studentskih demonstracija koje su 1968. godine uzdrmale vlast Saveza komunista Jugoslavije, a sredinom 1970-ih je zbog opozicionog rada uklonjen sa Filozofskog fakulteta sa grupom od sedam profesora i nastavnika.
Zajedno s grupom od 13 intelektualaca učestvovao je u obnovi rada DS, a u februaru 1990. godine na osnivačkoj skupštini postao je prvi predsednik te stranke.
Pošto je na stranačkim izborima 1994. godine izgubio od Zorana Đinđića, Mićunović napustio DS i osnovao Demokratski centar.
Učestvovao je u formiranju široke koalicije Demokratska opozicija Srbije koja je na izborima 24. septembra 2000. godine smenila vlast Slobodana Miloševića.
Potom je bio predsednik Veća građana Skupštine SRJ, prvi predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore i poslanik Skupštine Srbije do 2016. godine.
