Srbija se suočava s paradoksom: dok se proslavlja dolazak novih investitora poput nemačke PWO grupe kod Čačka (koja obećava do 800 radnih mesta), istovremeno se beleži masovan odliv radnih mesta. Najnoviji primer je najava kompanije Leoni o zatvaranju pogona u Malošištu, zbog čega će bez posla ostati oko 1.900 radnika. Ovo nije izolovan slučaj; prethodnih godina brojne su fabrike zatvorene, uključujući nemački Draexlmaier u Zrenjaninu (2.000 radnika), italijanski Benetton u Nišu (950 radnika), turski Jeanci u Leskovcu (700 radnika), te kineski Johnson Electric u Nišu i Falk East u Knjaževcu, što je rezultiralo hiljadama otpuštenih.
Iz Leonija poručuju da je odluka u Malošištu „nužna“ zbog interne analize i porasta troškova, ali ističu da će njihove tri preostale fabrike u Srbiji (Niš, Prokuplje, Kraljevo) nastaviti sa radom, sa oko 8.000 zaposlenih nakon zatvaranja. Kompanija nudi otpuštenim radnicima otpremnine 50% veće od zakonskog minimuma i podršku u pronalaženju novog posla, uključujući i prioritetno zapošljavanje u drugim pogonima Leonija ukoliko se ukaže potreba. Sindikat Sloga u Leoniju, predvođen Danielom Paunovićem, potvrdio je da je odluka konačna i da su se fokusirali na ublažavanje posledica po radnike.
Ekonomista Saša Đogović objašnjava ovaj trend odlaskom tekstilne industrije zbog rasta cene rada, dok je u auto-industriji reč o kombinaciji pada tražnje na evropskom tržištu i povećanih troškova poslovanja. Đogović kritikuje fokus na subvencije stranim investitorima umesto na jačanje domaće inicijative i stvaranje stabilnog institucionalnog ambijenta, koji bi privukao i kapital iz dijaspore. Naglašava potrebu za nezavisnim sudstvom i regulatornim telima te savetuje radnicima da se stalno prekvalifikuju.
