Misija Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) preporučila je da ta organizacija uputi misiju u punom kapacitetu za posmatranje predstojećih izbora u Srbiji, usled očekivanja da oni budu održani u izrazito polarizovanom političkom i društvenom okruženju.
Posle sastanaka u Beogradu sa predstavnicima državnih organa, izborne administracije, vladajućih i opozicionih parlamentarnih stranaka, medija i nevladinih organizacija, članovi Misije za procenu potreba su preporučili slanje tima stručnjaka, 32 dugoročna posmatrača koji će pratiti izborni proces širom zemlje i 300 kratkoročnih posmatrača koji će biti angažovani na dan izbora.
Misija za posmatranje izbora u Srbiji će proceniti okruženje i aktivnosti kampanje u tradicionalnim i onlajn medijima i na platformama društvenih medija, kao i institucionalnu spremnost i efikasnost u identifikovanju i reagovanju na dezinformacije, lažne informacije i na potencijalno strano i domaće mešanje, navodi se u Izveštaju.
U tom dokumentu se izražava očekivanje da će predstojeći izbori u Srbiji biti održani u izrazito polarizovanom političkom i društvenom okruženju, koje karakteriše izražen nedostatak poverenja među ključnim političkim akterima i između opozicije i izborne administracije.
Navodi se da su na političke prilike u zemlji znatno uticali masovni protesti studenata i drugih građana, pokrenuti posle smrtonosnog pada nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici 1. novembra 2024. godine, koji su dodatno pojačali tenzije u društvu i oblikovali predizbornu atmosferu.
Sagovornici članova Misije za procenu potreba identifikovali su niz aspekata koje buduća misija ODIHR treba da proceni, uključujući primenu nedavno izmenjenog zakonodavnog okvira, rad izborne administracije, birački spisak i njegovu tekuću reviziju, registraciju kandidata, vođenje kampanje, finansiranje kampanje, medijsko izveštavanje i regulaciju i procedure na dan izbora, navodi se.
Kao pitanja koja zaslužuju dalju pažnju naveli su tvrdnje o kupovini glasova, potencijalnu zloupotrebu državnih resursa i zastrašivanje birača i prekomeran pritisak na njih, dodaje se u Izveštaju.
U dokumentu se ukazuje da je obnovljena funkcionalnost Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), ali se navode i ocene da je na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i dalje prisutna izrazita pristrasnost u korist vlasti i da je znatno ograničen pristup opozicionim akterima.
Navodi se i da je ukinuto ranije ograničenje prema kojem je birač potpisom mogao da podrži samo jednu izbornu listu, ali se izražava zabrinutost da novo rešenje, koje građanima omogućava da potpisom podrže više izbornih lista, može da dovede do zloupotreba i do pojave takozvanih „fantomskih lista“.
U Izveštaju piše i da Jedinstveni birački spisak trenutno sadrži 6.439.075 registrovanih birača. U skladu sa dugogodišnjom preporukom ODIHR, 2025. su uvedene mere za poboljšanje transparentnosti registracije birača i uspostavljena je nezavisna Komisija za reviziju biračkog spiska koja treba periodično da preispituje njegovu tačnost, dodaje se.
Iako vlasti navode da je Komisija za reviziju biračkog spiska operativna i očekuju da će revizija biti završena u zakonskom roku, mnogi sagovornici Misije ODIHR su doveli u pitanje mogućnost da revizija proizvede značajne rezultate pre izbora, navodi se.
U dokumentu, između ostalog, piše i da su mnogi sagovornici članova Misije za procenu potreba ukazali da bi nezavisna i nepristrasna procena ODIHR imala posebnu vrednost u veoma polarizovanom političkom i društvenom okruženju, a da je nekoliko njih ocenilo da bi snažno prisustvo međunarodnih posmatrača moglo da doprinese povećanju poverenja javnosti u izborni proces, smanjenju tenzija, i sprečavanju potencijalnih neregularnosti i nasilja povezanog sa izborima.
