Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u tehničkom mandatu Milica Đurđević Stamenkovski je kazala da srpsko-grčko prijateljstvo nije samo deo diplomatske istorije dveju država, već deo porodičnog pamćenja dva naroda.
„Vaši preci primili su naše kada su bili na ivici snage. Lečili su ih, hranili ih, molili se za njih, plakali kada su odlazili i ispratili ih kao svoju decu. Srbija to ne zaboravlja, niti sme da zaboravi. Jer narod koji zaboravi ko mu je pružio ruku kada je bio na kolenima, zaboravio je nešto i o samom sebi“, navela je ona, a prenelo ministarstvo.
Dodala je da sećanje na Krf i Vido današnje generacije obavezuje da čuvaju mir, slobodu, Srbiju i prijateljstvo sa grčkim narodom, ali i da istorijsko pamćenje prenesu budućim naraštajima.
„Srećniji smo jer nismo morali da pređemo albansku golgotu, niti da napustimo svoju zemlju gladni i promrzli, ne znajući hoćemo li je ikada više videti. Srećniji jer smo od naših predaka nasledili ono za šta su oni bili spremni da daju sve što imaju. Ali upravo zato im dugujemo više od sećanja. Dugujemo im da budemo dostojni njihove žrtve“, poručila je ministarka.
Posle Albanske golgote, srpska vojska se krajem 1915. i početkom 1916. povlačila preko Crne Gore i Albanije do Jadranskog mora. Zbog iscrpljenosti i katastrofalnih uslova, saveznici su organizovali njenu evakuaciju.
Prvi srpski vojnici stigli su na Krf sredinom januara 1916. Iskrcavanje je uglavnom vršeno u Guviji, oko šest kilometara severno od grada Krfa, kao i na Lazaretu.
