KRIK je izgubio još jednu parnicu, onu koju je protiv redakcije pokrenuo aktuelni ministar odbrane Bratislav Gašić, objavio je ovaj portal juče. Apelacioni sud potvrdio je prvostepenu presudu protiv novinarke Milice Vojinović i uredinka Stevana Dojčinovića zato što su objavili izveštaj sa suđenja kriminalnoj grupi Zorana Jotića Jotke u kojoj su citirali prisluškivani razgovor članova ove grupe o Gašiću, koji je tada bio direktor BIA.
U jednom od tih razgovora, o Gašiću se govori kao o nekom ko je „na kazanu” kod Jotke. U vesti je objašnjeno da u ovom kontekstu izraz „biti na kazanu” znači da je neka osoba na nečijem platnom spisku.
Veće Apelacionog suda u presudi tvrdi: „Prosečan čitalac ne može da zaključi da izraz ’biti na kazanu’ znači da je tužilac na platnom spisku“, ali ne daje nikakvo objašnjenje šta drugo taj izraz može da znači. U obrazloženju piše i da su novinari informacije iz audio snimka predstavili kao istinite, piše KRIK.
Nezavisno udruženje novinara Srbije smatra da objašnjenjem značenja izraza “biti na kazanu” novinari nisu promenili smisao onoga što je na suđenju izneseno, a time što su novinari dali priliku ministru Gašiću da iznese svoje viđenje u vezi sa navodima iz audio snimka, što je on odbio da uradi, pokazuje su ispoštovali profesionalne novinarske standarde i Zakon o javnom informisanju i medijima (ZJIM). Samim tim, jasno je da izjava sa audio snimka nije predstavljena kao istinita.
Kada se radi o izveštavanju sa suđenja, preporuke OEBS-a jesu da o “istinitosti nečijeg iskaza odlučuje sud, a posao novinara je da svojoj publici što vernije prenese suštinu konkretnog događaja”. U preporukama se dodaje i da “ukoliko postoji potreba, u izveštaju se nečiji iskaz može staviti u kontekst nekog drugog iskaza ili dokaza sa kojim je u koliziji, ali se mora zadržati nepristrasna pozicija”.
Novinari KRIK-a su upravo pojašnjavanjem izraza “biti na nečijem kazanu” dali kontekst i preneli suštinu publici.
Prema pisanju KRIK-a sudije u obrazloženju presude još navode da novinari moraju biti više tolerantni prema Gašiću baš zato što je funkcioner koji je vodio BIA-u.
„Radi se o funkcioneru koji obavlja posao direktora Bezbednosno-informativne agencije od koga javnost očekuje izrazite moralne i profesionalne kompetencije, što pojačava negativan utisak koji prosečan čitalac stiče čitanjem članka”, piše u presudi.
NUNS ukazuje da je u suprotnosti sa ZJIM ova ocena sudskog veća. Zapravo, političari su oni koji treba da trpe kritiku i odgovaraju na novinarska pitanja.
“Izabran, postavljen, odnosno imenovan nosilac javne i političke funkcije dužan je da trpi iznošenje kritičkih mišljenja, koja se odnose na rezultate njegovog rada, odnosno politiku koju sprovodi, a u vezi je sa obavljanjem njegove funkcije bez obzira na to da li se oseća lično povređenim iznošenjem tih mišljenja” (Član 8 ZJIM).
U ovom slučaju radi se o vesti od izuzetnog javnog interesa budući da se visoki državni funkcioner pominje u prisluškivanim razgovorima.
NUNS smatra da je ovakava presuda štetna za slobodu medija i da uvodi cenzuru sferu informisanja, a novinare gura ka autocenzuri.
Nezavisno udruženje novinara Srbije
