Na Međunarodni dan slobode medija, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) upozorava da je stanje slobode medija u Srbiji alarmantno i da se dodatno pogoršalo tokom protekle godine, što potvrđuju izveštaji koje su juče objavili Reporteri bez granica (RSF) i Media Freedom Rapid Response (MFRR).
Reporteri bez granica, u najnovijem izveštaju Svetski indeks slobode medija, po prvi put su globalno stanje slobode medija okarakterisali kao “tešku situaciju”.
Srbija je svoju poziciju na ovoj listi poboljšala za dva mesta, ali ne zahvaljujući sopstvenom napretku, već nazadovanju slobode medija u drugim zemljama. Ocena Srbije pala je za 0,92 poena (na 53,55 poena od maksimalnih 100), što predstavlja najniži rezultat za 23 godine otkako se vodi Indeks slobode medija.
U atmosferi političke polarizacije, novinari su mete napada i institucionalne opstrukcije. Regulatorno telo za elektronske medije (REM), čije članove imenuje vlast, izostaje sa reakcijama, dok novinari često nemaju pristup sagovornicima iz vlasti i ključnim informacijama, zaključuje RSF.
I izveštaj MFRR-a, koji je sačinjen nakon misije solidarnosti u Srbiji, beleži da su napadi na novinare u Srbiji poslednjih meseci dostigli nivoe kakvi nisu viđeni decenijama. Pored toga, pretnje smrću, targetiranje od strane političkih funkcionera, špijuniranje i orkestrirane kampanje blaćenja dešavaju se u klimi hronične nekažnjivosti i bez adekvatnog institucionalnog odgovora.
Godišnji izveštaj NUNS-a, Indikatori za nivo slobode medija i Indeks bezbednosti novinara, potvrđuju nalaze međunarodnih organizacija. Izveštaji ukazuju da Srbija i dalje spada u zarobljene zemlje kada je u pitanju sloboda medija, dok Indeks bezbednosti novinara zemalja Zapadnog Balkana pokazuje da je Srbija među ovim zemljama najlošije rangirana i da se iz godine u godinu beleži pad. Položaj novinara i medijskih radnika je nepovoljan, a uslovi rada su loši.
U poslednjih nekoliko meseci novinari u Srbiji se susreću sa velikim brojem napada i pritisaka. Zabrinjava veliki broj slučajeva nereagovanja policijskih službenika koji su se našli na mestu događaja, a dešava se i da pripadnici policije čak napadaju jasno obeležene novinare. Posebno brinu slučajevi privođenja novinara, kao i upotreba alata za pristup i praćenje njihove komunikacije na mobilnim uređajima. Dodatno, veliki broj nerešenih slučajeva i visoka stopa nekažnjivosti samo pogoršavaju poverenje u nadležne institucije. U 2024. godini, zabeležena je samo jedna osuđujuća presuda.
Pored toga, novinari su sve češće meta SLAPP tužbi. Tokom 2024. godine zabeležene su čak 22 takve tužbe.
Predstavnici vlasti ne osuđuju napade već ih pokreću i tako podstiču nasilni narativ prema novinarima koji su i dalje meta brojnih kampanja targetiranja u tabloidnim medijima i na društvenim mrežama.
NUNS je tokom 2024. godine zabeležio 166 napada i pritisaka na novinare, uključujući 17 fizičkih napada. Samo u prva četiri meseca 2025. godine, evidentirano je već 116 napada i pritisaka, među kojima 13 fizičkih napada.
Iako su načinjene izmene zakona u pogledu sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa, proces prate brojni problemi – od netransparentnog izbora članova komisija do same raspododele sredstava. Umesto da podstiče proizvodnju kvalitetnih i građanima korisnih informativnih sadržaja, sistem služi za finansiranje medija koji su bliski vlastima. Dodatni problem predstavlja umanjenje sredstava koja se dodeljuju kroz proces sufinansiranja i povećanje sredstava za javne nabavke, direktne ugovore i druge oblike državne pomoći, bez jasnih kriterijuma i sa još manjim stepenom transparentnosti.
Ključni akter u regulisanju medijske scene u Srbiji, REM, već duži niz godina ne obavlja svoju ulogu na odgovoran i efikasan način. Od novembra prošle godine REM funkcioniše bez Saveta, što dodatno kompromituje njegov legitimitet i sposobnost delovanja. Proces izbora novog Saveta REM-a bio je obeležen brojnim nepravilnostima, političkim pritiscima i netransparentnošću, što je za posledicu imalo povlačenje nezavisnih kandidata iz postupka. Iako je krajem aprila raspisan novi konkurs, dosadašnja praksa institucija ne pruža osnov za poverenje u pravičnost i zakonitost procesa, niti u buduće funkcionisanje REM-a kao nezavisnog regulatora. Dodatno zabrinjava nedovoljna nezavisnost javnih medijskih servisa, što otežava ostvarivanje njihove uloge kao kontrolora vlasti i doprinosi gubitku poverenja građana u objektivno i nepristrasno informisanje.
Povodom 3. maja, NUNS poziva nadležne državne institucije, međunarodne organizacije i celokupnu javnost da prepoznaju ozbiljnost situacije i hitno preduzmu mere kako bi se obezbedila zaštita novinara, sloboda izražavanja i pravo građana na tačno i nepristrasno informisanje, jer bez nezavisnih medija nema ni demokratije.
Nezavisno udruženje novinara Srbije
Beograd, 3. maj 2025.
