Republički zavod za statistiku (RZS) objavio je podatke o inflaciji za januar, prema kojima se vidi da je hrana u periodu od godinu dana poskupela 3,6 odsto. Najveći udeo u poskupljenjima imaju dve grupe proizvoda – šećer, džem, med i čokolada na prvom mestu, sa poskupljenjem od 15,1 na godišnjem nivou. Na drugom mestu je kategorija u koju spadaju kafa, čaj i kakao, koji su poskupeli 12,6 odsto.
Za to delimično mogu da se “okrive” kretanja sirovog kakaoa i kafe na berzi.
Cene na berzi drastično porasle
Samo tokom prošle, 2024. godine, cene kakaa na berzi porasle su za oko 180 odsto, gledano decembar na decembar. Ovoliki skok izazvao je najveći globalni deficit snabdevanja u proteklih šest godina. Razlog za tolika poskupljenja su prvenstveno loši vremenski uslovi u zemljama koje su najveći proizvođači i izvoznici, poput Gane i Obale Slonovače. Zapadnoafričke države, zapravo, čine više od 70 odsto svetske proizvodnje kakaovca.
Cene kafe takođe su porasle tokom prošle godine, i to za u proseku 70 odsto. Ključni razlog za skok ponovo su nepovoljni vremenski uslovi u zemljama proizvođačima. Brazil su pogodile najveće suše u prethodnih sedam decenija, dok se Vijetnam suočio sa poplavama izazvanim tajfunom.
Na cene je uticao i sukob na Bliskom istoku. Naime, početkom prošle godine najavljeno je da brodovi koji transportuju kafu neće prolaziti kroz Suecki kanal, zbog napada Huta u tom području. Preusmeravanje brodova oko Afrike produžava uobičajene rute za oko četiri nedelje, a sa uvećanim troškovima transporta, uvećavaju se i cene.
Kakve su cene u prodavnicama?
Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, za novembar 2024. godine, prosečna cena kilograma kafe u radnjama u Srbiji je bila 1.894 dinara.
Tačno godinu dana ranije, u novembru 2023, bila je 1.734 dinara, što znači da je u poslednjih godinu dana cena kafe u Srbiji porasla, u proseku, za 9,23 odsto.
Što se tiče čokolade, zvanični podaci RZS-a pokazuju da je kilogram u novembru u prodavnicama u proseku koštao 1.850 dinara.
Samo godinu dana ranije, kilogram čokolade koštao je 1.227 dinara. To je, dakle, poskupljenje od čak 50 odsto.
Cene rasle i u Evropi
Cene su rasle i u Evropskoj uniji i regionu.
U Crnoj Gori je letos kafa poskupela 20 odsto, a u Hrvatskoj je, prema oktobarskim podacima, skočila 10 procenata. Prema podacima Eurostata, u oktobru je međugodišnji rast cena kafe bio najveći u Estoniji – 13,3 odsto, Danskoj 12,5 i Italiji 11,8 odsto.
Cene kakaoa takođe su rasle. U decembru 2024. godine, potrošačke cene kakaa i praškastih čokoladnih proizvoda u EU bile su 9,5 odsto više u poređenju sa majem 2023, pokazuju podaci Eurostata. Međutim, u Srbiji su bile čak 21,9 odsto veće, što našu zemlju stavlja na šesto mesto od 33 zemalja Evrope po stopi poskupljenja kakaoa i čokolade u prahu u 2024.
Takođe, prema podacima Međunarodne organizacije za kakao (ICCO), u drugom kvartalu 2024. godine, mlevenje kakaa u Evropi poraslo je za četiri odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Šta će se dešavati u budućnosti?
Fjučersi kakaoa su zabeležili stabilizaciju na manje od 10.200 dolara po toni nakon rasta u drugoj nedelji februara, pokazuju podaci sajta Trading Economics. Takođe, u Obali Slonovače očekujuju se jake kiše, što će ojačati stabla kakaoa i poboljšati uslove za rast. U međuvremenu, ipak, trgovci su primetili smanjenu dopremu kakaoa u luke Obale Slonovače, uz zabrinutost zbog kvaliteta.
Što se kafe tiče, fjučersi za arabiku su, prema podacima sajta Trading Economics, pali na manje od 4,1 dolara po funti (oko 450 grama), što je najniži nivo u poslednje dve nedelje. Isti sajt navodi da je procenat prodaje brazilske kafe veći u odnosu na prethodne godine, što znači da je na raspolaganju manje kafe za prodaju. Naime, do 11. februara, proizvođači su prodali 88 odsto brazilske kafe za 2024/25 godinu. Istovremeno, prodaja kafe za 2025/26 bila je spora, sa 13 odsto prodaje, daleko ispod proseka, što, prema analizi ovog sajta, ukazuje na manjak nove ponude i oprez proizvođača.
