Poslanici Narodnog pokreta Srbije (NPS) predložili su tokom današnje sednice parlamenta o izmenama izbornih zakona da dnevni red zasedanja bude dopunjen predlogom o osnivanju posebnog odeljenja javnog tužilaštva za suzbijanje visoke korupcije među funkcionerima i političarima ali je vladajuća većina odbacila taj predlog.
Predsednik NPS Miroslav Aleksić rekao je na početku sednice da bi to tužilaštvo istraživalo slučajeve visoke korupcije ne samo za vreme aktuelne vlasti već i u ranijim periodima.
„NPS će zahtevati uspostavljanje tužilaštva za preispitivanje porekla imovine, kao i donošenje novog Zakona o poreklu imovine, kako bi se imovina svakog javnog funkcionera mogla temeljno ispitati, ali i da tužilaštvo dobije sopstvene istražne kapacitete, odnosno policiju, kako bi se izbegli problemi u sprovođenju istraga“, naveo je Aleksić a preneo Narodni pokret Srbije.
Dodao je da je po indeksu percepcije korupcije, Srbija najlošije ocenjena zemlja u regionu a da je na globalnom planu na 116. mestu od 182 rangirane zemlje.
„Neophodna je i petogodišnja strategija za borbu protiv korupcije, jer bez sistemskog pristupa nema ni stvarnog napretka. Oni koji su pošteno radili ne treba da strahuju, za razliku od onih koji su postupali suprotno zakonu“, naveo je Aleksić.
Poslanici NPS predložili su i da se na dnevni red stavi Predlog zakona o izmeni Zakona o porezu na dodatu vrednost, kojim bi se posebna stopa PDV za osnovne životne namirnice i proizvode smanjila sa 10 na jedan odsto za hleb, pekarske proizvode, mleko i mlečne proizvode, brašno, šećer, lekove, udžbenike i druge osnovne potrepštine.
Aleksić je ocenio da se ekonomija Srbije nalazi na oko 41 odsto proseka EU, dok je bruto domaći proizvod (BDP) na nivou od približno 50 odsto proseka EU i dodao je da je prosečna plata u Srbiji i dalje tri do četiri puta niža od prosečne zarade u zemljama EU.
„Prema sadašnjem tempu ekonomskog razvoja, građanima bi bilo potrebno oko 35 godina da dostignu prosečan životni standard i visinu plata koje danas postoje u EU. Sa druge strane, to ne sprečava vlast da kroz različite namete nastavi da uzima novac od građana. Ako u Srbiji imamo oko milion ljudi na ivici siromaštva i ako više od 50 odsto zaposlenih prima manje od 85.000 dinara, koliko iznosi medijalna zarada, onda je neophodno da se država odrekne dela prihoda, bar kada su u pitanju osnovne životne namirnice“, naveo je predsednik NPS.
Taj pokret je predložio i da se dnevni red dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju pošto je, po njegovim rečima, od 2018. do 2023. godine smanjen obim poljoprivrednog zemljišta za oko 21 odsto, a za oko 40 odsto manje gazdinstava se bavi stočarstvom nego pre 10 godina.
„U proteklih 14 godina poljoprivredni sektor je pretrpeo ozbiljno slabljenje i devastaciju, što se može uočiti i u podacima nove strategije usvojene za naredni desetogodišnji period. Danas u Srbiji postoji oko 508.000 poljoprivrednih gazdinstava, dok ih je pre 10 godina bilo oko 650.000. Nekada je u poljoprivredi radilo oko 1,5 miliona ljudi, dok je danas taj broj pao na oko 1,15 miliona“, kazao je Aleksić.
