Od 34 reformska koraka, na koje se obavezala Reformskom agendom u sklopu evropskog Plana rasta za Zapadni Balkan, Vlada Srbije je ostvarila svega šest i nijedan od njih ne odražava suštinski pomak u oblastima vladavine prava, medija ili pravosuđa, objavio je Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (NKEU).
Ta najbrojnija mreža organizacija civilnog društva u Srbiji navela je u Prvom nezavisnom izveštaju o sprovođenju Reformske agende Srbije da se šest ostvarenih koraka gotovo u celosti odnose na tehničku transpoziciju propisa ili kvantitativne pokazatelje.
U izveštaju, koji je sačinila Međusektorska radna grupa NKEU za praćenje sprovođenja Reformske agende Srbije, usvojene u oktobru 2024. godine, navodi se da je vladavina prava oblast sa najlošijim rezultatima i sa nalazima koji ukazuju na aktivno nazadovanje.
U toj oblasti je ostvaren svega jedan od 13 koraka, uz još jedan korak koji je odobrila Evropska komisija, piše u izveštaju.
Iako je 34 reformska koraka trebalo sprovesti do 31. decembra 2025. godine, stopa ispunjenosti do 31. marta 2026. iznosi svega 18 odsto, pošto je 28 koraka neostvareno.
Reformska agenda je uslovna – da bi Srbija dobijala sredstva iz Instrumenta za reforme i rast (ukupno 1,586 milijardi evra), mora da ispunjava preduslove i opšte uslove.
Međusektorska radna grupa NKEU je ocenila da, osim pojedinačnih reformskih koraka, nije ispunjen ni opšti preduslov o demokratskim mehanizmima i vladavini prava.
To, kako se navodi u izveštaju, predstavlja pogoršanje u odnosu na početnu ocenu Evropske komisije, usled eskalacije odgovora države na proteste, organizovanog nasilja i sistematskih nepravilnosti na martovskim lokalnim izborima, usvajanja izmena pravosudnih zakona kojima je smanjena nezavisnost posebnih tužilaštva i kontinuiranog pogoršanja slobode medija i bezbednosti novinara.
Nije ispunjen ni opšti uslov o transparentnosti i nadzoru budžeta, navodi NKEU i dodaje da su javne investicije ugovorene van redovnog budžetskog okvira i okvira javnih nabavki iznosile 5,7 milijardi evra samo u 2024. godini.
Izuzeci su dodatno umnoženi posebnim zakonskim okvirom za međunarodnu specijalizovanu izložbu „Ekspo 2027“, a obaveza transparentnosti koju sama Reformska agenda predviđa za ugovore zaključene na osnovu međudržavnih sporazuma, nije sprovedena, piše u izveštaju.
Kad je reč o nalazima po oblastima politika, najlošije rezultate NKEU je zabeležio u vladavini prava, koja obuhvata izbore, osnovna prava i medije, borbu protiv organizovanog kriminala, borbu protiv terorizma, borbu protiv korupcije i pravosuđe.
Kad je reč o izborima, navodi se da je Radna grupa za unapređenje izbornog procesa prestala da funkcioniše u februaru 2025. pošto se osam od 18 njenih članova povuklo jer je vladajuća većina podnela sopstveni nacrt zakona van okvira radne grupe.
Dodaje se da je revizija biračkog spiska započeta, ali da nije završena, da Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) nije u potpunosti konstituisan, da nijedan od ključnih izbornih zakona nije usvojen u okviru rada radne grupe, i da Sekretarijat Republičke izborne komisije nije uspostavljen odlukom Skupštine, već da je formiran Sektor za podršku RIK pri Službi Skupštine, koji generalni sekretar može da ukine jednostranom izmenom pravilnika.
U delu o osnovnim pravima i medijima navodi se da se Radne grupe za Krivični zakonik, Zakonik o krivičnom postupku (ZKP) i prateće zakone nisu sastajale od juna 2022. godine, da su medijski zakoni usvojeni sa šest meseci zakašnjenja i da ne obezbeđuju efektivnu funkcionalnu nezavisnost REM-a, da ne rešavaju pitanje prikrivenog političkog oglašavanja i da zadržavaju koncentraciju ovlašćenja kod generalnog direktora javnog medijskog servisa.
Kad je reč o borbi protiv organizovanog kriminala, ostvaren je jedino korak koji je podrazumevao izradu Strategije za kontrolu malokalibarskog i lakog oružja. Civilno društvo nije uključeno u Radnu grupu za Zakon o unutrašnjim poslovima, čija radna verzija iz avgusta 2025. ne obezbeđuje efektivnu operativnu autonomiju policije i ne ispunjava preporuke Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja i nečovečnih ili ponižavajućih kazni ili postupaka, navodi se. Nije usvojen ni operativni plan za finansijske istrage.
Jedini reformski korak u borbi protiv terorizma nije ostvaren – strateški okvir za borbu protiv terorizma i prevenciju nasilnog ekstremizma nije usvojen.
U borbi protiv korupcije nije ostvaren nijedan od dva reformska koraka – Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije obavezuje samo izvršnu vlast, jer ju je usvojila Vlada, a ne Skupština. Od usvajanja Strategije, indeks percepcije korupcije Srbije opao je sa 35 na 33, ukazuje NKEU.
Kad je reč o pravosuđu, nije ostvaren jedini korak – nije dostignut cilj da broj sudija i tužilaca bude povećan 10 odsto, navodi NKEU i dodaje da Srbija ima čak manje sudija nego na početku sprovođenja reforme – 2.658 u odnosu na 2.718. Uz to, odlučivanje u Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaca sistematski je blokirano, piše u izveštaju.
Oblast sa najboljim rezultatima, ali i sa ozbiljnim sadržajnim problemima kod ostvarenih koraka, je poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora.
U toj oblasti su ostvarena tri od sedam koraka – broj finansiranih istraživača i inovativnih kompanija premašuje postavljene ciljeve, usklađivanje sa Uredbom Evropskog konzorcijuma za istraživačku infrastrukturu sprovedeno je kroz zakonsku transpoziciju i ugovoreno je najmanje 10 projekata ruralne infrastrukture.
Koraci koji nisu ostvareni su inventar državne pomoći, akcioni plan za usklađivanje državne pomoći, transparentnost projekata po međudržavnim sporazumima i izmena Poslovnika Vlade o javnoj raspravi.
U oblasti Zelena tranzicija – energetika ostvaren je jedan od sedam koraka – odobrenje planova monitoringa za emisije gasova sa efektom staklene bašte, uz još jedan korak koji je odobrila Evropska komisija. Navodi se da energetski sektor beleži značajan formalni napredak, ali da on nije rezultirao suštinskim ispunjenjem reformskih koraka.
I u oblasti Digitalna transformacija je isti rezultat – ostvaren je jedan od sedam koraka, uz još jedan korak koji je odobrila Evropska komisija. U izveštaju se navodi da digitalnu transformaciju obeležava sistemski obrazac – da nacrti zakona u poodmakloj fazi izrade ne stižu do Skupštine do isteka roka.
Od 1,586 milijardi evra, koliko je namenjeno Srbiji u okviru Planu rasta za Zapadni Balkan, do sada je isplaćen 61,1 milion evra bruto (56,5 miliona neto). Komisija je u januaru 2026. odobrila svega tri od sedam uslova za plaćanje.
Svi iznosi povezani sa neispunjenim uslovima za isplatu podležu povlačenju, odnosno ukidanju rezervisanih sredstava do 31. decembra 2028. godine. Sa 28 neostvarenih koraka koji ulaze u grejs periode i bez javno dostupnih korektivnih planova, postoji konkretan rizik da Srbija izgubi značajan deo dostupnih sredstava, navodi NKEU.
