Konvent je posebno kritikovao javne rasprave o izmenama Porodičnog zakona i tri nova zakona: Zakonu o oružju i municiji, Zakonu o unutrašnjim poslovima i Zakonu o obradi podataka o ličnosti u oblasti unutrašnjih poslova.
Prema radnoj grupi NKEU za poglavlja 23 i 24 koja obuhvataju ove zakone, nadležna ministarstva formalno ispunjavaju minimalne proceduralne zahteve, ali istovremeno ograničavaju mogućnosti građana da suštinski utiču na predložena rešenja. Problem predstavljaju i neadekvatno obaveštavanje javnosti o početku javnih rasprava, zakazivanje rasprava krajem radne nedelje i tokom praznika, kao i istovremeno vođenje više složenih i obimnih rasprava.
„NKEU smatra neprihvatljivim ovakav način sprovođenja javnih rasprava o zakonima od izuzetnog značaja za građane, ali i za proces evropskih integracija Srbije, čime se suštinski obesmišljava učešće zainteresovane javnosti“, naveli su u saopštenju.
Konvent poziva nadležne institucije da okončaju ovu lošu praksu i obezbede transparentan, inkluzivan i suštinski kvalitetan proces javnih rasprava, koji će omogućiti puno učešće stručne i šire javnosti i doprineti donošenju održivih i usklađenih zakonskih rešenja.
Dodatno, NKEU poziva i Evropsku komisiju da posebnu pažnju posveti oceni kvaliteta procesa u okviru kojih se usvajaju predložena rešenja.
„Napominjemo da tri od četiri zakona koja su predmet javne rasprave predstavljaju ispunjavanje obaveza Republike Srbije iz Reformske agende, čije usvajanje omogućava pristup fondovima EU iz Plana rasta, zbog čega je očigledna namera da se obaveze ispune do juna 2026. godine kako bi se izbegao gubitak sredstava. Međutim, neprihvatljivo je da se zakoni iz oblasti unutrašnjih poslova dugo pripremaju netransparentno, a potom izlažu kratkoj javnoj raspravi“, navodi se.
Još su dodali da Reformska agenda ne ocenjuje samo usvajanje mera, već i način njihovog donošenja i ostvarivanje ciljeva. U slučaju Zakona o unutrašnjim poslovima, ti ciljevi podrazumevaju unapređenje operativne nezavisnosti policije i prevencije torture, iako nacrt obuhvata znatno širi sadržaj.
Dodatno zabrinjava činjenica da se u izjavama o usklađenosti sa pravnim tekovinama Evropske unije, koje obavezno prate nacrte zakona, ne navode konkretni propisi EU sa kojima se vrši usklađivanje, iako takvi propisi postoje, dodali su iz NKEU.
