Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (NKEU) izrazio je zabrinutost zbog kontinuirane netransparentnosti u oblasti izvoza naoružanja i vojne opreme, naročito kada je reč o izvozu u regione u kojima su dokumentovana masovna kršenja ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava.
Radna grupa za Poglavlje 31 (Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika) NKEU održala je redovan sastanak posvećen analizi spoljnopolitičkog pozicioniranja Srbije, transparentnosti u oblasti trgovine naoružanjem i stepenu usklađenosti sa zajedničkom spoljnom, bezbednosnom i odbrambenom politikom Evropske unije.
„U kontekstu aktuelnih međunarodnih sukoba i globalne energetske krize, uključujući napad Izraela i Sjedinjenih Američkih Država na Iran, kao i prateću eskalaciju iranskih vojnih napada na zemlje Persijskog zaliva, Radna grupa ukazuje na potrebu jasnog, principijelnog i doslednog spoljnopolitičkog nastupa Srbije, odnosno, potrebu da Srbija osudi oružanu agresiju na suverene zemlje, da se založi za poštovanje teritorijalnog integriteta i celovitosti zemalja članica UN-a, kao i za poštovanje međunarodnog (humanitarnog) prava, a posebno zaštitu civilnog stanovništva u konfliktima“, saopšteno je danas iz NKEU.
Transparentnost u ovoj oblasti ne predstavlja samo zakonsku obavezu, već i ključni preduslov za očuvanje poverenja i stabilne saradnje u Evropi i regionu Zapadnog Balkana, saopšteno je danas iz NKEU.
Posebno zabrinjava činjenica da Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine ne podnosi redovno godišnje izveštaje Vladi o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme, kao i robi dvostruke namene. Istovremeno, ti izveštaji nisu javno dostupni od 2022. godine, uprkos obavezi njihovog redovnog podnošenja Narodnoj skupštini i objavljivanja u Službenom glasniku, naveli su.
Dokument objavljen u aprilu 2024. godine se odnosi upravo na tu godinu, što dodatno ukazuje na kašnjenje i nedostatak ažurnosti. Dodatnu zabrinutost izaziva kršenje moratorijuma na izvoz naoružanja i vojne opreme, uvedenog 23. juna 2025. godine, dodali su.
Naime, brojni medijski navodi ukazuju na to da se izvoz i dalje odvija selektivno, preko privilegovanih privatnih aktera, čime se, ocenjuju, ozbiljno narušava kredibilitet sistema kontrole i otvara prostor za potencijalne zloupotrebe.
Iako Srbija zvanično insistira na politici balansiranih odnosa, u praksi državni vrh intenzivno razvija političku, ekonomsku i bezbednosnu saradnju sa Izraelom, uključujući značajan rast izvoza naoružanja u ovu zemlju u periodu od 2023. do 2026. godine.
Ovakav nesklad između deklarativne i faktičke politike dodatno komplikuje međunarodnu poziciju Srbije i može negativno uticati na njen kredibilitet u međunarodnim odnosima.
Kada je reč o usklađivanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, radna grupa konstatuje da je Srbija tokom 2025. godine dostigla 67 odsto usklađenosti , te iako je to izvestan napredak, Srbija i dalje beleži najniži nivo usklađenosti među državama kandidatima (izuzev Turske).
Radna grupa, takođe, ukazuje da Srbija ovaj rezultat delimično ostvaruje kroz retroaktivno usaglašavanje, umesto kroz dosledno i sistematsko vođenje spoljne politike. To potvrđuju podaci iz prve polovine iste godine, kada je usklađenost iznosila 52 odsto, uz izostanak usaglašavanja sa većinom deklaracija koje se odnose na Rusiju, Kinu i Iran, naveli su.
Takva praksa dugoročno opterećuje odnose sa Evropskom unijom i podriva kredibilitet sopstvenog reformskog procesa.
Stoga je randna grupa pozvala nadležne institucije da obezbede punu i redovnu transparentnost u oblasti trgovine naoružanjem i vojnom opremom, uključujući pravovremeno objavljivanje izveštaja i jačanje mehanizama nadzora, preporučila jasnije i doslednije spoljnopolitičko pozicioniranje u skladu sa međunarodnim pravom i obavezama iz procesa evropskih integracija i ukazala na potrebu za predvidljivim, principijelnim i kontinuiranim usaglašavanjem sa EU, uz napuštanje prakse retroaktivnog pristupanja.
