Lobanja za koju se veruje da pripada vojvodi Stevanu Sinđeliću iz Prvog srpskog ustanka biće večeras snimljena CT skenenerom u privatnom zdravstvenom dijagnostičkom centru u Nišu, što će doprineti daljem naučnom sagledavanju Ćele kule, kazala je direktorka Narodnog muzeja u Nišu Marina Vlaisavljević za agenciju Beta.
Ona je kazala da će lobanja biti skenirana u okviru projekta „Novo lice Ćele kule“ koji realizuje Društvo za akademski razvoj, uz podršku Narodnog muzeja i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Zahvaljujući tom projektu jedan broj lobanja koje su uzidane Ćele kulu dobio je krajem prošle godine digitalni izgled lica.
Prema najavi Društva za akademski razvoj, CT snimanje omogućiće detaljan uvid u unutrašnju strukturu lobanje i precizniju analizu višestrukih povreda koje su na njoj uočene, kao i izradu precizne trodimenzionalne slike.
„Reč je o potpuno nedestruktivnoj metodi koja omogućava dobijanje novih naučnih podataka bez ugrožavanja istorijskog materijala“, istakli su u Društvu za akademski razvoj.
Dobijeni podaci, dodali su, biće značajni za dalju paleoradiološku analizu profesora Fabija Kavalija u okviru projekta „Novo lice Ćele-kule“.
Antropolozi su najpre 3D tehnikom skenirali svih 58 lobanja, a potom je urađena antropološka analiza koja je dala odgovore na to koliko su godina imali nastradali, kakvog su zdravstvenog stanja bili i šta je bio uzrok njihove smrti.
Antropološkinja Nataša Šarkić kazala je ranije za agenciju Beta da su od 58 lobanja mogli da analiziraju 48, dok je zbog prevelikog oštećenja 10 lobanja nemoguće antroploški analizirati, niti je moguća facijalna rekonstrukcija.
„Definitivno najšokantnije je bilo prisustvo deteta od 11 godina, koje je ubijeno tupim udarcem u glavu i to je možda najružnije, najtužnije lice svakog rata“, rekla je.
Šarkić je kazala da za učesnike projekta poseban izazov predstavljala rekonstrukcija lobanje za koju se smatra da je pripadala Stevanu Sinđeliću, budući da DNK analiza nije izvodljiva u ovom slučaju.
„Ono što sam ja mogla da kažem bez ikakvih destruktivnih metoda, bez uzorkovanja, je da se zaista radi o muškarcu u kasnim tridesetim godinama, da se radi o muškarcu čija glava jeste bila odsečena, koja je imala i prethodno neke povrede, što se poklapa sa istorijskim izvorima da on jeste bio ranjavan u prethodnim sukobima“, objašnjava Šarkić.
Projekat „Novo lice Ćele kule“ Društvo za akademski razvoj realizuje je zahvaljujući donacijama više od 150 ljudi iz Srbije i zemalja regiona.
Ćele kula je spomenik iz Prvog srpskog ustanka sazidan od lobanja poginulih srpskih ratnika u bici na Čegru.
Čuvena bitka odigrala se 31. maja 1809. godine i u njoj je, prema procenama istoričara, stradalo oko 4.000 srpskih vojnika, predvođenih vojvodom Stevanom Sinđelićem i oko 6.000 turskih vojnika.
Najveći broj učesnika bitke nastradao je nakon što je Sinđelić, kada je shvatio da je bitka izgubljena, pucao u burad punu baruta, što je izazvalo veliku eksploziju.
U znak odmazde, Huršid-paša naredio je izgradnju Ćele kule od lobanja poginulih srpskih vojnika.
